Власт Србије није Србија, него њена колонијална управа достојна презрења

Read Time:1 Minute, 34 Second

Постмодернизам је друго име за лаж.

Србија је име за истину. Христову истину, истину Истине.

Зато Србија и постмодернизам не иду заједно.

За ТД портал пише Дарко Ристов Ђого

Српски предсједник не може да се понаша двосмислено. Може да буде суздржан, уман, мудар, али не може да истовремено лаже и истинује.

Александар Вучић је често покушавао управо то. Да задовољи и истину и лаж. Но тако не бива. Идеологија компромиса води ка поразу.

Косовско опредјељење и Европрајд захтијевају умност и сталоженост, али не и лаж.

Јер Срби губе сваки пут када пригле лаж.

Године 1918. смо помијешали истину Солунца са лажју фледвебела и трагично платили цијену.

Године 1945. смо помијешали истину борца за опстанак са лажју комунизма и изгубили и државу и покољења убијена и умртвљена душом у деценијама беспућа.

Године 1999. смо истину отпора Империји зла помијешали са лажју југослобизма па смо и поред јунака са Кошара морали да се повучемо са Свете Земље.

Како онда Србија – наша Истина – да живи у спрези са лажју?

Зато: данас, када се власт Србије одвојила од Србије, када је кордон полиције употребљен да сломи кичму Србије, када је све нама Свето попљувано у тангу спрегнуте лажи и симболичког патриотизма, једино јасно јесте то да власт Србије није Србија него њена колонијална управа достојна презрења.

И зато треба да знате да се сви ми Срби који знамо да је само Србија, име освећено од Часлава до Кајмакчалана, наше ничим омеђено Отачаство – ми се стидимо ваше лажи, ваше силе, вашег вазалства, ваше малодушности.

Ми, спремни да живот дамо за Србију, да дјецу подаримо Србији – ми вас се стидимо.

А Бог види и зна.

И свети Сава који није данас на кољенима већ се простро душом небеском пред Престолом Свемогућег.

У имену Божијем је суд и правда.

Толико и ви, макијавелисти, веберовци и безличности треба да знате.

Аутор је професор Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки“ у Фочи