У источној области Кефалоније (острво у Јонском мору), недалеко од села Маркопуло, налази се мала црква посвјећена Успењу Пресвете Богородице. Овдје, већ током много година, једном годишње, на празник Успења Пресвете Богородице, дешава нешто необично: од Преображења се унутар и ван цркве појављују змије.

Мјештани их називају змијама Пресвете Богородице. Сваког дана се број змија повећава, а уочи Успења их има у читавој околини. Тих дана житељи села Маркопуло иду по долини на чијој се падини налази црква и скупљају змије, како би их принијели Пресветој Богородици.
Одакле ове змије долазе и гдје нестају послије празника – то нико не зна. То је за све велика тајна.
За вријеме свеноћне службе, змије слободно пузе међу људима: по стасидијама, аналојама, не плашећи се никога.
Ако вам змија уђе у пазух – не бојте се! Благодаћу Пресвете Владичице Богородице, змије вам неће ништа урадити. Узмите их у руке, и оне ће, буквално, лизати ваше палце.
Заиста, за вријеме службе догађају се невјероватне ствари: змије као наруквице обавијају руке вјерника, пузе по икони Пресвете Богородице и Распећу, по хлепчићима спремљеним за литију…
Змија може да допузи чак и на Јеванђеље.

Змије, као представници животињског царства, празнују заједно са хришћанима, подсјећајући нас на рајски врт, у коме су првостворени људи живјели са животињама, у једној породици.
По завршеном празнику, змије одлазе. Немачки научници су проучавали те змије, али нису могли да их сврстају ни у једну од познатих врста. Оне су сиве боје, танке. Нису дуже од једног метра, а кожа им је као сомот. На главама им је изображен крст, као и на врху језика. Ако се неке године змије не појаве, то је увијек лош предзнак.
Саша Мратић