
Дејан Деки Јовичић, ученик угљевичке средње школе освојио је Прву награду на Светосавским свечаностима које су вечерас почеле у Угљевику а одржавају се у част првог српског просветитеља. Организатори свечаности су Епархија зворничко-тузланска, Црквена општина Угљевик и општина Угљевик а одржавају се у угљевичком Центру за културу.
Ускоро се навршава 81 година од огромног злочина – са елементом геноцида над мјештанима села Забрђе у подножју планине Мајевице. почињеног од стране муслиманске СС Ханџар дивизије. Муслимани су у два дана 17. и 18. марта 1944, хладним оружјем, клањем, спаљивањем… убили двије трећине тадашњих становника.
Колике су размјере овог злочина говори чињеница да је тада убијено око 240 становника Забрђа већином жена и дјеце а тада је у Забрђу било само 300 кућа. Поједине фамилије, као што су Васковићи чијих је 39 чланова убијено, угашене су заувијек. Највише страдалих имале су и фамилије Јелић, Тодоровић, Лазаревић… Најмлађа жртва имала је само 7 дана. Ови злочини су након рата „због мира у кући“ заташкани. Приписани су Нијемцима, иако су Нијемци убили 4 мјештанина Забрђа за читав рат.
Дејан Јовичић, ученик другог разреда Средње школе Михаило Петровић Алас, уз свесрдну помоћ свог ментора, професорице Валентине Гаврић у конкуренцији средњошколаца на тему “Забрђски мученици” освојио је прво мјесто са својом пјесмом “Свети мученици забрђски”. Пјесма шаље много јаку поруку о злочину о којем се ћутало по задатку. О злочину који је деценијама уназадио питомо и мирно село Забрђе. Вријеме је да се о томе говори, пише, дискутује. Деки је својом пјесмом дао велики лични допринос да се ова болна тема не препусти забораву. У наставку прочитајте награђене дјело:
Свети мученици забрђски
Подигни главу, ти дјечаче снени
Не видиш ништа, а Бог ти очи дао
Ех,да се тако посрећило мени
И да сам такву, ја радост имао.
Украли су моје раздрагане дане
И дјечију срећу и све моје снове
И од свега само остале су ране
Моје тијело мало, под тужне покрове.
Волио сам сунце,птичице и цвијеће,
И вршњаке своје што смо се играли
Ал` мој живот стаде,наставит` се неће
Због злочина кад су и дјечицу клали.
Забрђске су њиве жита преплавила
И у њима вриједни радили су људи
Не слутећи ништа мајка ме је свила
И да спавам мирно ставила на груди.
Спокојног због тога,хватао ме сан,
И сјећам се само драге мајке лица.
Изненада, тамом прекрио се дан
Од грактања црних и злокобних птица.
Те су црне птице упале у куће
у њивама златним напале су људе,
попалиле село,тарабе и пруће
да униште живот са њихове груде.
И мене је једна отела од мајке,
ни дјечији сан ме ухватио није,
и уз њену вриску и болне јауке
гледао сам птицу и зло што се смије.
Забрђем су крици одзвањали друмом
Јауци од боли за родбином својом
Настала тишина замијени се тугом
Златно класје жита са црвеном бојом.
Мене су одвели у јаму, у тмину,
Не слутећи тако да смо сада свети
Јер страдање наше, Божјим сунцем сину
И за крст пречасни није страшно мријети.
И отвори очи,ти дјечаче снени,
И да видиш добро,Бог ти очи дао
Да се само тако посрећило мени,
Што к`о дијете мало за крст сам страдао.
Дејан Јовичић
Осми дан јуна у календару Српске православне цркве припада светим мученицима Зворничко-тузланским. На овај дан сјећамо се жртава забрђских, Добојског логора, мученика влајићких, рожањских, осмачкодубничких, дрињачких, бродских, шековићких, врањачких, лопарских и сијековачких и свих невино пострадалих мученика зворничко-тузланских.
Свети архијерејски сабор Српске православне цркве и Саборска комисија за канонизацију на заседању 2022. године су донели одлуку да мученицима буду проглашени Срби страдали у 20. веку на простору Епархије зворничко-тузланске.
Драгослав Дадо Тодоровић
Гл. и одг. уредник ТД портал-а