Власти Србије и „Росатом“ започели су конкретан дијалог о пројекту изградње нуклеарне електране, изјавио је српски амбасадор у Москви Момчило Бабић — преноси руска Известиа. Према његовим ријечима, напредак у овом питању може се постићи у наредним годинама. Раније је парламент Србије укинуо мораторијум на изградњу нуклеарних електрана, јер ће се до 2050. године потрошња енергије у земљи повећати четири пута. Тренутно Београд бира партнера за овај пројекат, а међу опцијама, поред Русије, су и Јужна Кореја, Кина и Француска. Према мишљењу аналитичара, руска понуда је најповољнија јер укључује све сегменте нуклеарне енергетике.
— Ми озбиљно разговарамо са „Росатомом“. Мислим да на свијету не постоји боља компанија за изградњу нуклеарне електране. Сигуран сам да ће у наредним годинама бити напретка, јер нам треба струја. Урадићемо то у сваком случају — рекао је Момчило Бабић.
У новембру 2024. године, парламент Србије укинуо је забрану на изградњу нуклеарних електрана, која је била на снази од 1989. године. Уведена је након несреће у нуклеарној електрани у Чернобиљу. Сада је став промијењен јер су потребе за електричном енергијом у наглом порасту.
Атомска енергија је Србији потребна и због покушаја да се смањи зависност од осталих енергената. Нарочито оних који загађују околину. Тренутно, угаљ, нафта и гас чине више од 85% енергетског снабдијевања државе. Због тога је нуклеарна енергија приступачно и чисто рјешење за енергетску безбједности земље.
У јулу је Београд почео да развија национални програм за коришћење нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе, саопштила је министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић-Хандановић.
Србија намјерава да изгради нуклеарну електрану и активно тражи извођача радова за овај пројекат. Међу опцијама су: Русија, Јужна Кореја, Француска и Кина. У септембру 2025. године, српска влада је потписала два меморандума о разумијевању са јужнокорејском компанијом КХНП о сарадњи у области нуклеарне енергије. Прошле године, Министарство енергетике Србије такође је ангажовало француску компанију ЕДФ да спроведе студију о потенцијалној употреби нуклеарне енергије.
Посјета Александра Вучића Москви на прослави 9. маја довела је до почетка сарадње двије земље и у нуклеарној сфери. „Росатом“ је спреман да понуди Србији пројекте малих нуклеарних електрана и енергетских блокова велике снаге, саопштила је у мају директорка представништва државне корпорације у Србији Марија Деурић.
Једна од окосница руско-српске интеракције данас се управо сматра енергетика. Због тога је и сарадња у нуклеарној енергетици повољна за Србију, рекао је програмски менаџер РСМД Милан Лазовић.
— Ако се међусобној сарадњи додају и питања везана за нуклеарне електране, то ће омогућити Београду да ојача национални енергетски систем, као и да диверзификује енергетски биланс, почевши да користи нуклеарну енергију — нагласио је експерт.
Преговори Руске Федерације и Србије о изградњи нуклеарне електране могу трајати годину или двије, након чега ће стране приступити изградњи. Могуће је да ће Русија такође обезбиједити Београду повлашћени кредит, слиједећи своју стандардну праксу, истакао је експерт Игор Јушков. Поред тога, „Росатом“ се не бави само изградњом нуклеарних електрана, већ и њиховим одржавањем, као и испоруком нуклеарног горива и рециклажом искориштених материјала.
— То је једина компанија на свијету која ради апсолутно у свим сегментима, што ствара конкурентску предност — нагласио је експерт.
Јушков сматра да ће снага нуклеарне електране у великој мјери зависити од жеље српских власти да смање удио других извора енергије. Ако Београд одлучи да изгради велику нуклеарну електрану, што би према мишљењима домаћих стручњака било најбоље рјешење за потребе Србије, „Росатом“ ће вјероватно понудити класичну верзију са два реактора ВВЕР-1200. У случају избора мале нуклеарне електране, „Росатом“ може понудити реакторе РИТМ-200 или РИТМ-400.
Могућа је опција да се одмах укључи неколико земаља да раде на пројекту нуклеарне електране. Примјер за то је мађарска станица „Пакш-2“ — иако је главни извођач радова за изградњу два велика енергетска блока „Росатом“, њемачки и француски подизвођачи дају веома значајан допринос. Мађарска је недавно потписала споразум са САД и о изградњи малих модуларних реактора.
Сада „Росатом“ заузима прво мјесто у свијету по броју пројеката изградње нуклеарних електрана у иностранству — гради се 39 енергетских блокова у 10 земаља свијета. Међу новим грађевинама су: нуклеарна електрана у Казахстану, мала електрана у Узбекистану, а планирана је изградња мале нуклеарне електране у Мјанмару.
Потенцијално, Европска унија може спријечити изградњу нуклеарне електране у Србији уз учешће Русије. У Бриселу су већ покушали да искључе Руску Федерацију из пројекта „Пакш-2“ у Мађарској, али је Будимпешта успјела да добије изузетак од санкција. Сада ЕУ не уводи ограничења против руске нуклеарне индустрије због зависности Француске, Словачке и Мађарске од испорука нуклеарног горива из Руске Федерације. Европска комисија очекује да ће нуклеарни сектор ЕУ моћи у потпуности да се одрекне руских производа до 2030-их.
— Мислим да глобално ЕУ неће моћи да утиче на ово питање. Србија данас успијева да задржи одређену мјеру суверенитета и дјелује у оквиру националних интереса. Руско учешће у изградњи нуклеарне електране одговара националним интересима Србије — нагласио је Милан Лазовић, у тексту руског дневника Известиа.
Фотографија: Илустрација
Илија Смиљанић 
