Славни фудбалер Партизана Миодраг Јешић погинуо у саобраћајној несрећи

Миодраг Јешић је фудбалску каријеру почео у ФК Жарково, а пред крај седамдесетих година прошлог века, постао је члан ФК Партизан. Играо је на позицијама задњег везног и одбрамбеног играча. Пуну афирмацију почео је да стиче почетком 80-их, код тренера Томе Калоперовића. Тада је постао стандардан играч а касније и репрезентативац Југославије. С Партизаном је освојио две титуле првака 1978. и 1983. године

Партизан је напустио у лето 1985. и отишао у Алтај где је играо до 1989. године и стигао до капитенске траке. Сезону 1989/90. проводи на позив Томе Калоперовића у Трабзонспору, а 1990/91. се враћа у Партизан на позив тадашњег тренера Милоша Милутиновића и проводи једну полусезону након чега завршава каријеру. Ипак 1992. године се вратио фудбалу на позив људи из Алтаја, па у Турској и завршава каријеру.

За младу репрезентацију Југославије је одиграо 25 утакмица, а за сениорски тим Југославије је одиграо 8 мечева и постигао 2 гола. Дебитовао је 17. новембра 1982. у Софији против Бугарске, а последњи меч за „плаве“ је одиграо 12. септембра 1984. у Глазгову против Шкотске.

Тренерску каријеру је почео у екипи Обилића, а потом је водио и Крајишник из Београда, Вршац, Раднички из Београда, Млади Радник, Раднички Ниш, ОФК Београд и ФК Партизан.

Након тога ради у Тунису где је са екипом Сфаксијена освојио Куп арапских шампиона, по први пут у историји клуба. Тада су му из овог клуба понудили уговор на 10 година али је због смрти 19-годишње ћерке Јелене одлучио да напусти клуб и врати се у Србију. Касније је радио у Бугарској где је водио екипу Славије из Софије.

У фебруару 2005. године преузима софијски ЦСКА. У мају 2006. године по други пут у каријери је постављен за тренера Партизана. Тренирао подгоричку Будућност.

Радио је у Либији као тренер Ал Итихада са којим осваја дуплу круну. У јуну 2010. одлази у Кину где преузима Чангша Ђинде, који је водио до фебруара 2011. када се поново враћа у Либију, пошто је потписао уговор до краја сезоне са прволигашем Ал Тахади Бенгази. Због политичких превирања у Либији био је принуђен да промени клуб, па је једно време водио ирански Шардари Табриз, а затим и Наџран из истоименог града из Саудијске Арабије.

У јануару 2013. године је по други пут сео на клупу софијског ЦСКА. Почетком априла 2014. године по други пут у каријери је преузео Литекс, заменивши на месту тренера Златомира Загорчића.[14] Са Литексом је на крају сезоне освојио треће место у шампионату Бугарске након чега је добио отказ.[15]

У јануару 2015. године преузимеа екипу Јангон јунајтеда из Мјанмара.Јешић је после девет месеци одлучио да напусти Мјанмар, упркос чињеници да је био убедљиво први на табели и да је било само питање дана када ће екипа обезбедити шампионску титулу. Разлог одласка је понуда да преузме екипу Сарајева. Званично је представљен као нови тренер Сарајева 23. септембра 2015. године.

У новембру 2016. године преузео је Ал Араби из Кувајта. Почетком јула 2017. године преузео је Ал Итефак из Саудијске Арабије. Последњег дана августа 2019, Јешић је преузео египатски Исмаили.