Синоћ је у Цркви Покрова Пресвете Богородице у Сребреници, у оквиру манифестације Петровдански дани, одржан концерт духовне музике ансамбла Петровдански појци, након чега су дјеца палила лиле. Традиција стара вијековима која се сваке године његује и у Сребреници.
И сваке године муслиманима у Сребреници то смета. Овај пут, а није први пут, огласио се и сребренички имам Дамир Пешталић:

“Kad pomislimo da ne može gore i da ne mogu gore, SPC organizira koncert ispred svog objekta s pjesmama koje daju inspiraciju za nove pokolje. Zovu me majke Srebrenice. Zovu me brojni ljudi. Ne plašimo se, ali smo šokirani količinom mržnje prema Bošnjacima. Radi se o ološu koji se okuplja oko crkve. Ovo pravoslavnoj crkvi samo nanosi veliku ljagu. Sveštenstvo na čelu sa vladikom Hrizostomom treba reagirati i ovo osuditi. To je najmanje što mogu učiniti, ako je ostalo barem malo razuma i ljudskosti”, изјавио је Пешталић.
Иначе Дамир, као и Ћамил Дураковић се обавезно оглашава за сваки српски празник (Бадњи дан, Божић, Васкрс, Петровдан, литију…) осуђујући Србе за провокацију. Чини се да он боље од свештеника и православних вјерника зна како треба или не треба славити наше велике празнике. За Дамира је изгледа провокација постојање Србина у Сребреници. И мало, мало па трчи пред медије да баца дрвље и камење на свештеника Сашу. Лијеп примјер суживота и религијске толеранције.
На његову увреду реаговао је угледни сребренички професор Момчило Цвјетиновић.
Одговор главном сребреничком имаму:
“Господине Пешталићу, уважаво сам те као човјека, вјерског службеника и комшију. Смоћи ћу снаге, тако сам васпитан, да такав однос задржим. Био сам на служби у мојој Цркви, прошао сам с дубоким поштовањем поред чаршијских џамија. Тако ћу и даље осјећати. На концерту су се појале духовне пјесме из богате традиције мога народа. Нисам чуо увредљиве пјесме које дају инспирацију за покоље. И све ти ја “могу с јадом пребољети”, али сам дубоко тужан када по сто пута прочитах и само једно разумјех “Radi se o olosu koji se okuplja oko crkve”. Jа нисам олош, мој духовник Александар није олош, моје мајке, сестре, браћа и дјеца, која се окупљају уочи Петровдана да упале петровданске лиле, нису олоши. Зашто тако и толико Пешталићу? Ми данас видјесмо ратне заставе, пароле и поруке, јурњаву мотора, турирање, жестоке стартове на једном точку. Разумио сам да неки тако желе. Нисам их назвао олошима, јер знам због чега су дошли. Ми смо се окупили у порти цркве због тога што нисмо олоши. Олоши не иду пред цркву и у цркву.”