TD Media

TD PORTAL

Tačno Objektivno Pravovremeno informisanje

23. јул 2024.

TD portal

Balkan može bolje

Sećam se: Sarvaš-Nemetin – Avgust 1992. godine

0 0
Read Time:2 Minute, 19 Second

„Srbi i Hrvati su jedan te isti komad kravlje balege koji je točak zaprežnih kola historije slučajno prerezao na pola“ (Miroslav Krleža)

Piše: Dragoljub Zamurovic Photography 

Tog avgustovskog dana 1992. godine obavljena je velika razmena srpskih i hrvatskih zarobljenika nazvana “Svi za sve”. U Sarvašu je postrojeno dvadesetak autobusa u kojima su sedeli hrvatski zarobljenici.
Imam ideju da uđem u jedan od autobusa i širokougaonim objektivom snimim fotografiju unutrašnjosti autobusa sa grupom zarobljenika koji su prisiljeni da drže glave među nogama. Povremeno su prisiljavani da dižu ruku sa raširena tri prsta i pevaju „Ko to kaže, ko to laže Srbija je mala…“, ali svuda na vratima su vojnici koji ne dozvoljavaju ulaz. Ipak, uspeo sam da snimim ovu fotografiju.
Na ulazu u jedan od narednih autobusa slučajno naletim na jednog ruskog vojnika i iz razgovora saznam da je iz grada Kazanja na Volgi, a kako sam upravo završio snimanje tog grada za foto-monografiju, lepo se ispričamo i on mi krišom da signal da mogu da uđem u autobus.
Iznenada kolona autobusa kreće ka Nemetinu i ja neplanirano prelazim na hrvatsku teritoriju. Uplašio sam se da bi mogli da me tretiraju kao špijuna i čim sam izašao iz autobusa počeo sam da vičem „Hello” i „Hi” praveći se da sam neki stranac. Istovremeno, nastavio sam da snimam kao da imam sve potrebne dozvole.
Primetio sam da je ponašanje hrvatskih vojnika bilo drugačije: uredno obučeni, uglađeno su se ponašali prema srpskim zatvorenicima. Ipak, jedan vojnik je uz smešak upitao zatvorenika: „Što je Mile, što šepaš? Jučer nisam primijetio da ti nešto nedostaje.“ Ovaj mu je odgovorio: „Znaš ti dobro. Celu noć ste nas tukli u podrumu.“ Tako sam saznao sličnost i razliku – i jedni i drugi su prebijali zarobljenike, Srbi usred dana pred novinarima, a Hrvati noću u podrumima.
Kada sam pokušao da uđem u jedan od autobusa, koji su sada prevozili srpske zarobljenike ka Sarvašu, tamošnji vojnici mi nisu dozvolili. Nisam smeo ni da im pomenem da sam upravo tako došao iz Srbije. Srećom, video sam da svi zarobljenici prolaze kroz jedan veliki šator sa znakom crvenog krsta na njemu gde ih prskaju nekim belim prahom. Stavio sam foto-aparat ispod jakne, navukao kapuljaču i ugurao se među zarobljenike, prošao kroz šator i tako ušao u autobus.
U svakom ratu događaju se zločini i zločinaca obično ima među svim zaraćenim stranama. Posle rata oni koji su činili zločine pronalaze razna opravdanja. Jedni kažu da su i drugi činili zločine. Drugi se pozivaju na to da su zločine činili u ime svog naroda, pa je zato kriv narod, a ne oni kao pojedinci. Naravno da ni jedni ni drugi nisu u pravu jer svaki zločin ima ime počinioca i ne može se pripisati svim pripadnicima određenog naroda, tj. i onima koji ga nisu počinili.
Happy
Happy
0 %
Sad
Sad
0 %
Excited
Excited
0 %
Sleepy
Sleepy
0 %
Angry
Angry
0 %
Surprise
Surprise
0 %

Average Rating

5 Star
0%
4 Star
0%
3 Star
0%
2 Star
0%
1 Star
0%

Оставите одговор

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Pin It on Pinterest

error: Sadržaj zaštićen autorskim pravima. Za eventualne sporove zadužen je sud Velike Britanije