Прошло је 82 године од стријељања у крагујевачким Шумарицама око 3.000 недужних грађана, међу којима је било и око три стотине ђака и наставника. У Србији се 21. октобар обележава као Дан сјећања на српске жртве у Другом свјетском рату.

Стрељање у Крагујевцу 21. октобра 1941. године – један је од највећих ратних злочина немачке војске у Другом свјетском рату на територији бивше Југославије. Тог дана су немачке окупационе снаге у Крагујевцу стријељале око 3.000 недужних цивила, међу којима и око 300 ђака и наставника тадашње Мушке гимназије.
Немачки официр показује кога треба докрајчити
У јесен ‘41. године у Србији било је више масовних злочина и одмазда над недужним становништвом. Ипак, масовно стријељање у Крагујевцу постало је симбол свих тих страдања: начином на који је злочин извршен, чињеницом да је стријељано око три стотине ђака и наставника, као и да се за злочин одмах знало. На крају и однос друштва према овој трагедији после рата, све до данашњих дана, допринео је том симболичном издвајању у колективном сјећању и идентитету нашег народа.
Сто за једног
Вјечна ватра у спомен-парку “Крагујевачки октобар”
Стријељање је било одмазда за погибију десет и рањавање 26 немачких војника у нападу партизана 16. октобра 1941. на Трећи батаљон 749. пешадијског пука Вермахта.
Одмазду су Нијемци отпочели већ у недјељу, 19. октобра, у селима Маршићу, Илићеву, и Грошници. Тада је, према историјским изворима стрељано 416 мјештана. Ипак, 416 мјештана није било ни близу квоте коју су Нијемци тада прописали: “100 за једног”.
Да би испунили ту квоту, они су 20. октобра почели да хапсе грађане Крагујевца и да их 21. октобра стријељају.
Хапсили су Крагујевчане по улицама, кафанама, школама…
Скоро да нико није ни покушао да побјегне, плашећи се последица за своје породице, Нијемци су се послужили триком да је све због замјене личних карата.
Ухапшене људе су затворили у касарну “Танаско Рајић”, и одатле их одвели на стријељање 21. октобра.
За три дана је стријељано око 3000 људи, а међу њима и много дјеце и то не само у Крагујевцу него и у Јадру и Краљеву.
Крагујевачка трагедија је, како историчари упозоравају, била позната у Другом свјетском рату одмах пошто се десила и некако је одмах постала симбол страдања дјеце и цивила у ондашњим Југославији и Србији у Другом свјетском рату.
Крвава бајка
Поруке стрељаних
Спомен парк “Крагујевачки октобар”, у оквиру ког је и музеј “21. октобар”, као и пјесма Десанке Максимовић “Крвава бајка” чувају сјећање на стрељане грађане.
У Музеју “21. октобар” су, између осталог, изложене личне ствари страдале дјеце – капе, ђачке књижице, оредни, документа, све оно што су имали код себе када су стрељани.
Прво окупљање породица и родбине настрадалих у Шумарицама одржано је 1944. године.
Спомен-парк “Крагујевачки октобар” основан је 1953. године са жељом да очува успомену на стрељану дјецу и грађане, да његује културу сјећања и шири идеју мира и толеранције кроз разноврсне меморијалне и уметничке манифестације и активности.
Велики школски час крај споменика стрељаних ђака и професора одржава се од 1971. године.