Јуче је у манастиру Тумане, у присуству бројног народа, свечано прослављено уписивање у црквени календар празника Обретења моштију Светог Јакова Туманског. Том приликом извршено је и пресвлачење моштију светитеља у ново одјејаније, а дјелићи одежде подијељени су вјерном народу на благослов. Литургију је служио архиепископ пожаревачко-браничевски Игнатије уз саслужење митрополита силивирског Максима, архиепископа и митрополита крушевачког Давида и епискоа топличког Петра, уз саслужење архимандрита Доситеја, игумана манастира Гргетега, и бројног свештенства из Епархије браничевске, Грузијске и Бугарске православне цркве, као и из других епархија наше помесне цркве.
Иако је дан започео лошим временом, народ је из свих крајева Србије и региона, попут ријеке, пристизао у Туман, свједочећи да ова светиња и данас, као и кроз вијекове, остаје бастион вјере, благословено мјесто нације и дом који са љубављу прима сваког човјека.
На хиљаде сабраних око Господа и моштију Светог Јакова потврдило је да српски народ чува и живи традицију која води ка будућности ка обећаном Царству Божијем.
У надахнутој бесједи, игуман манастира архимандрит Димитрије поручио је:
„Ми смо поносни што смо, као незаслужени дар Божији, добили привилегију да у Туману чувамо мошти Светог Јакова, ученика Светог Владике Николаја.
Откриће моштију овог Божијег угодника пробудило је љубав свих нас према њему, јер је био човјек двадесетог вијека близак и разумљив савременом човјеку, свједок вјере, покајања и преумљења.
Подсјетићу и на ријечи блаженопочившег митрополита Амфилохија, који је, када је чуо вијест о обретеним моштима Светог Јакова, рекао: ‘Да сада не идем на пут, право бих отишао у Туман да се поклоним његовим моштима.’
Ове године навршава се 850 година од рођења Светог Саве. Да бисмо били његова дјеца, морамо својим животом, трудом и радом посвједочити да смо на његовом путу.
Зато, дјецо српска, дјецо светосавска – држите се тог пута који је у нас генетски уткан, јер смо потомци светих предака. Не устајте на своју Цркву, јер тиме бацате камен на саме себе. Црква не делује из тренутка, него из перспективе вјечности.“
Током данашње литије, поред моштију Светог Јакова Туманског, ношен је и дијелић моштију Свете Петке, пронађен у заоставштини блажене успомене игуманије Серафиме, уз запис да су мошти донијете из манастира Свете Петке код Охрида, гдје је мати Серафима пуних деветнаест година била игуманија.
2. новембра 2025. године манастир Тумане биће домаћин још једног великог духовног догађаја – доласка моштију Светог старца Гаврила Грузијског, које у Србију стижу као дар братске Грузијске Православне Цркве.
Прије шест година први пут сам упознао живот и дјело Светог старца Гаврила читајући његово житије. Од тада је његово име заувијек остало у мом срцу. Са великим благословом, Господ ме је удостојио да посјетим Грузију и манастир Самтавро, гдје почивају његове свете мошти. Свети Гаврило Грузијски живео је од 1929. до 1995. године. Био је наш савременик и велики подвижник наше Цркве. Узевши на себе подвиг јуродивости „лудости Христа ради“ свједочио је живу вјеру, смирење и љубав која преображава душе. Зато је за нас велики благослов што ће мошти Светог Гаврила стићи у манастир Тумане. Ако Бог да, уз мошти Св. Зосима, Св. Јакова и Св. Нектарија, оне ће постати још један духовни светионик наше светиње, мјесто утјехе, исцељења и мира за све који долазе са вјером и љубављу- истакао је јеромонах Михаило.
