POPA SLAVIŠU MJEŠTANI NAZVALI BETMEN Zbog bahaćenja žele da ga otjeraju, žalilo se 145 vjernika

U peticiji i otvorenom pismu koje je proslijeđeno vladiki navodi se da „duhovne usluge ne bi trebalo da budu predmet trgovine“.

„Osveštanje vode je obred koji ima duhovno značenje i ne bi trebalo da bude komercijalizovan. Ovakva praksa može umanjiti značaj i svetost obreda, dovodeći u pitanje autentičnost duhovne zajednice. Zbog navedenih razloga, tražimo od nadležnih organa da preispitaju praksu naplaćivanja ovih usluga i da se usvoje smjernice koje će omogućiti besplatno pružanje duhovnih usluga svim vjernicima“, navodi se u pismu proslijeđenom vladiki.

Parohijani iz naselja Rade Žunić u Leskovcu, kojima trenutno služi Slaviša Stanojević, tvrde da je ovaj sveštenik insistirao da mu plate za osveštanje vode po pomenutoj cijeni, pa da ih je čak i vrijeđao kada bi mu rekli da nemaju taj novac.

„Danas je još jedna kuća vratila oca Slavišu i rekla da će zatražiti vodu u crkvi zbog tarife koju je sam odredio. Ucjenom poput ‘A, ne, crkva će vas poslati opet kod mene’ insistirao je na daljem osveštanju. Nakon što mu je još jednom rečeno da nisu potrebne nikakve usluge, rekao je ‘Pa dobro, ajde daj koliko imaš!’. Nadam se da je imao bar malo stida pri odlasku nakon trećeg odbijanja“, stoji između ostalog u propratnom pismu vladiki koje je potpisala Milica Jovanović, žiteljka ovog naselja.

Njen komšija Milan kaže da je i on otjerao iz kuće ovog sveštenika nakon što mu je uputio zajedljive komentare jer je spremio da mu da svega 500 dinara za osveštanje vode.

„Insistirao je da bude 1.500. Kad sam mu rekao da nemam više, kazao mi je ‘A za duvan imaš’. Odgovorio sam mu da imam para sigurno ne bih motao cigarete i zamolio sam ga da napusti moju kuću“, kaže ovaj čovjek za „Rešetku“.

 

Aleksandar Jovanović iz ove parohije ogorčen je na sveštenika Slavišu još od trenutka kada je sahranjivao majku.

„Bilo je mnogo ljudi na sahrani, a kada je Slaviša to vidio, ušao je u kapelu, postavio neku ikonu i naređivao svakome ko je prišao da se oprosti od pokojnice da na nju stavi prilog za obnovu neke freske. Nije rekao koje. Ljudi su stavljali novac. A ja, skrhan bolom zbog smrti majke, tada nisam imao vremena da se raspravljam sa njim i da ga pitam da li je to novac zaista namijenjen za tu neku fresku ili za njegov džep, na šta izražavam sumnju. Еvo, sada pitam vladiku, šta on misli. Neka ispita tu situaciju i neka mi njegovo Preosveštenstvo odgovori“, moli Aleksandar.

U pismu proslijeđenom vladiki se dalje navodi da su parohijani bili prezadovoljni prethodnim sveštenikom, da ga je većina smatrala čak i članom porodice, te da im nije jasno zbog čega je on premješten.

„Uz sve dužno poštovanje Vaše Preosveštenstvo, oprostimo ocu Slaviši, ali vratite mir našoj parohiji“, konstatuje se na kraju pisma.

Novinari „Rešetke“ pokušali su u nekoliko navrata da dođu do komentara samog sveštenika Slaviše povodom ove situacije, ali on uporno nije odgovarao na pozive.

Pedesetosmogodišnji protonamjesnik Slaviša Stanojević, kako se navodi na sajtu Еparhije niške, u čin đakona rukopoložen je 1989. godine i postavljen sa eparhijskog službenika i đakona pri Sabornom hramu u Nišu. U prezviterski čin rukopoložen je 1993. godine i postavljen na sedmu leskovačku parohiju.

Stanojević je u svojoj ranijoj karijeri bio jedan od omiljenih leskovačkih sveštenika kada je 1998. godine organizovao prve časove veronauke pri Sabornom hramu u Leskovcu. Obnovio je i crkveni hor „Branko“, čiji je dirigent bio osam godina.

Ipak, ubrzo nakon toga parohijani počinju da se žale uz primjedbe da njegovo služenje i nije primjereno jednom sveštenom licu, kao i da sam određuje visoke tarife za Osveštanje vode po kućama.

Pop Slaviša počeo je da liči na sve, samo ne na običnog sveštenika. Do svojih vjernika najčešće je dolazio skupim motorom koji je vozio u mantiji, pa je vremenom u šali stekao i nadimak Betmen.