Kolumna
Piše: Milena Čanković
Prvenstveno onom našem jadnom narodu na Kosovu i Metohiji.
Bojim se da će im kao i nama biti.
Bojim se da će biti glavnija diskusija tko je tačno kada potpisao, izdao, zapečatio sudbinu tog jadnog našeg življa nego što su oni sami bitni.
Mi u korjenu nismo glupi ali jesmo očigledno uvjek od nekoga manipulativni.
Pokušavam u glavi sve to posložiti. Onako realno.
Problem je što to realno postoji jednom po srcu i ponosu a drugi put po „ponavljanju gradiva“, rećemo „školski“ realno. Profa nam je već po ko zna koji put uvjek isti – prokleti Zapad.
I to dvoje realnih se jako kosi.
Nimalo kompitabilno nije.
Ja bi rado ono prvo.
Ali šta ako to nema ni ovaj put prođe???
Ako ovo drugo po Zapadu realno prođe?
U tom slučaju imam samo jednu molbu.
Ne žrtvujte narod!
Nemojte ih lažnim nadama prouzrokovanim vašim obećanjima primorati da dželate čekaju.
Ne ponovo!
Valjda ste poučeni kako to biva.
Sva krvava Krajina vam na žalost i tugu do neba, pokaza kako to biva.
Dajte i tražite „tajm aut“.
Raselite ako Boga znate taj jadni naš živalj. Djelićemo koru kruva sa njima samo ih ne dajte pod rafale.
Ne opet.
Ne ponovo.
Meni je veća grota narod nego zemlju žrtvovati. Majka sam. Baka sam. Seja sam…
Prebolila sam i kuće, i šterne, i aute, i šumu, i njive… Samo njih klane nisam niti ću kada…
Ne govorim ja ovo samo glavnom pastiru.
Znaju i ovi sa strane jako stvari uprskati. Lako je jezikom utaman mlatiti. Uz jezik očekujem djela. Kud jezik tud i puška na rame.
Nas su unazad gledano, upravo uvjek ti jezičari najviše koštali.
KOLUMNA
Autor Milena Čanković
Please follow and like us:
1
20
20
20
