NEVJEROVATAN PORAZ “ORLOVA”: Srbija poklekla pred Italijanima i sudijama, četvrtfinale pod znakom pitanja!

Košarkaška reprezentacija Srbije je dramatičnim porazom od Italije rezultatom 76:78 otvorila drugu fazu Svjetskog prvenstva, pa će u nedjelju od 14 časova protiv Dominikanske Republike odlučivati da li će u četvrtfinale Mundobasketa ili ostaje bez borbi za medalje.

Da je bilo lako, nije, a i ko je pomislio da protiv ove i ovakve Italije može da bude jednostavno, grdno se prevario. Međutim, jedno su bila očekivanja, a drugo nešto što je bilo potpuno nepredvidivo – potpuno neverovatan sudijski kriterijum, koji je je čak triput doveo do ofanzivnih prekršaja Srbije u prvom poluvremenu, koji je koleno zabijeno u stomak Marka Gudurića ocenjivao kao “normalnu košarkašku igru”, a koji glume italijanskih košarkaša da su faulirani, odnosno da nisu nikoga “prebili” igrajući odbranu – nagrađuje saglasnošću.

Da su naši grešili na početku, jesu, ali sigurno ne toliko da Italija lagano stigne do vođstva od deset razlike (10:20), a i da gotovo 100% vremena u prvom poluvremenu “orlovi” gube. Ali…
Jedno je bio kriterijum suđenja i ponašanje rivala, a drugo rešenost srpskih košarkaša. Bez teško povređenog Simanića, uz privremeno odsutnog i Gudurića, stisli su zube i zaigrali srcem. Borbenost koju su prikazali bila je za udžbenike, bili su bolji i u osvojenim loptama, i blokadama, i poenima iz kontranapad, i onih iz tzv. “drugih šansi”, i iz reketa, i od strane rezervista. A upravo su oni zablistali u prvom velikom jurišu Srbije.
Trojke fanatičnog Avramovića, pa odmah potom s druge strane i Marinkovića najavili su da odustajanja nema niti će ga biti, što je u akciji organizovanoj za sekund i po pokazao i kapiten Bogdanović, trojkom kojom je Srbija otišla na veliki predah sa prednošću od 42:20.
A onda – košarkaška rapsodija momaka u belim dresovima. Nestvarna odbrana, i pored nove porcije sudijskih odluka koje kao da su nosile pečat na kome samo piše “Srbin je napravio prekršaj u napadu”, odlična saradnja onih na parketu i zdušna podrška svih sa klupe, doneli su Srbiji ogromnih 60:44 na četiri minuta do kraja treće deonice. No, tada se desilo ono što je jako opasno da se dešava protiv ekipe koju predvodi selektor Poceko, a u kojoj igraju i iskusni asovi poput Luiđija Datomea: opustili su se naši. Posle mnogo uloženog truda, opustili su ramena, olako trošili napade, a u defanzivi mislili “neko će drugi”. Nije bilo tog drugog u odbrani 1 na 1, a Datome je svojim potezima poveo “azure” ka preokretu.
Već na kraju treće deonice, posle serije 15:2 za tri i po minuta, Italija je bila na samo tri poena zaostatka, a u 35. minutu povela kada su sudije svojoj lepezi nenormalnih poteza dodali novu porciju ofanzivnih prekršaja “orlova”, ali i nedosuđivanje očiglednih greški u vođenju lopte od strane “azura”. Naravno, neverica koja je to izazivala u taboru naše nacionalne selekcije samo je jedan razloga za veliki pad u njenoj igri: dešavale su se i brzoplete akcije, i odsustvo komunikacije u odbrani, pa je Fontekio pogađao šta je hteo i odakle je hteo, a na to se nadoveali i brojni propmašaji Bogdanovića sa distance (1/13 kada se o trojkama radilo, do 38. minuta). A opet, usled velike borbenosti, nisu “orlovi” mnogo rezultatski zaostajali, iako su grešili kad to baš niko očekivao. Recimo, suparnik promaši, Davidovac dira loptu na obruču – prizna se koš. Umesto da se sa -3 krene po izjednačenje, semafor pokaže pet poena zaostatka, a naši onda predaju loptu pravo u ruke suparniku. Kako se sve to dešavalo na minut i po pre kraja, vremena za preokret možda i jeste bilo, ali snage posle svega doživeljnog – nije. Gudurić je na 50 sekundi do kraja ubacio trojku za prilazak na 74:76, no nezaustavljivi Fontekio je vratio +4 pola minuta pre završetka. Bogdanović je sa linije penala pogodio, Fontekio potom promašio, ali u malo preostalog vremena Stefan Jović s velike distance nije uspeo da ubaci trojku.