Њихово писмо преносило у цјелости:

Поштовани господине Минићу,

Обраћамо Вам се у име Удружења гардиста 1. гардијске моторизоване бригаде Главног штаба Војске Републике Српске, јединице која је носила један од најтежих терета одбране у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Наше обраћање је јавно јер све институционалне канале користимо годинама — без одговора.

Генерација „младих бораца“, гардиста, момака који су на ратиште отишли са 17–19 година, и даље је потпуно невидљива у законском систему Републике Српске. Њихово учешће у рату није признато кроз посебан статус, категорију или било какав институционални облик поштовања.

То су људи који су током служења војног рока први били упућивани у најопасније зоне, први гинули, први износили рањене, први у свим задацима за које је требало много храбрости, а премало година.

Данас, они су једина генерација бораца која је остала без адекватног статуса.

Однос ресорног министра, господина Данијела Егића, према нашем Удружењу и према питању младих бораца постао је пример институционалне опструкције.

Министар годинама:

· не одговара на наше дописе и иницијативе,

· не поступа по службеним актима који му се достављају,

· не учествује у разговорима са удружењима младих бораца,

· и што је најозбиљније — игнорише закључке Народне скупштине Републике Српске, којима се јасно тражи од Владе да Гардистима 1. gmtbr ГШ ВРС буде додијељена 1. категорија борца.

Игнорисање највише законодавне институције није технички пропуст — то је нарушавање ауторитета институција Републике Српске.

Поред тога, министар Егић одбија да да сагласност да наше Удружење стекне статус удружења од јавног интереса, иако:

· испуњавамо све формалне услове Конкурса,

· окупљамо 1.588 чланова,

· годишње реализујемо преко 180 значајних активности,

· а наш рад представља доказив јавни интерес Републике Српске.

Такво поступање указује на лични, а не институционални приступ, што је неприхватљиво у ресору који би морао да поштује историју и жртву бораца.

Данас су гардисти сврстани у четврту, пету, шесту или седму категорију борца, иако су били на првим линијама током читавог рата. Постоје људи који нису обули војничке чизме, а који се у категоризацији налазе рангирани као борци 1.категорије или више рангирани од припадника елитних јединица.

Оваква категоријска структура нема преседан.

За поређење: Србија је младим борцима са Кошара и Паштрика — иако су на ратишту били три мјесеца — додијелила статус борца 1. категорије, јер се рат не мјери дужином ангажовања, већ тежином фронта и ризиком.

У Републици Српској, млади борци су ратне године на првим линијама без смјене — системски су спуштени у најниже категорије.

Ниједна држава у модерној историји није учинила овакву неправду онима који су је бранили.

Обраћамо се Вама јер је ријеч о проблему који више не може остати заробљен у кабинетима и административним препискама. Министар који игнорише удружења, документа, процедуре и закључке Народне скупштине — онемогућава било какав институционални дијалог. Колико је министар посвећен свом послу и колико је заинтересован за рјешавање проблема борачке популације говори и чињеница да у министарству на чијем је челу нема податке о погинулим гардистима 1. gmtbr ГШ ВРС, као и о погинулим борцима из многих других јединица.

Ви сте једина институција која у овом тренутку може да:

· заустави неправду,

· успостави ред,

· и врати повјерење бораца у органе Републике Српске.

Од Владе Републике Српске, званично тражимо:

1. Хитно спровођење закључака Народне скупштине Републике Српске о дод‌јељивању 1. категорије борца гардистима 1. GMTBR ГШ ВРС.

2. Преиспитивање категоризације бораца, уз укључивање представника младих бораца у процес, без задирања у стечена права бораца,

3. Доношење сагласности Министарства рада и борачко–инвалидске заштите да наше Удружење стекне статус удружења од јавног интереса.

4. Успостављање трајног механизма комуникације између Владе и удружења која окупљају борце са првих линија.

Овим путем званично тражимо пријем делегације нашег Удружења код Вас лично, у најближем могућем термину.

На састанак долазимо са документованим чињеницама, списковима, законским основама и конкретним рјешењима.

Поштовани господине Минићу,

питање статуса младих бораца и гардиста није техничка тема. То је питање достојанства, морала, етике и повјерења у институције и насљеђа Републике Српске. Вјерујемо да ћете препознати тежину овог питања и реаговати у складу са одговорношћу коју носи функција Предсједника Владе Републике Српске.

Живјела Гарда!

Живјела Република Српска!

Живјела Србија

Прва гардијска моторизована бригада
Амблем Прве гардијске бригаде
Постојање	19. јануар 1993 — 1. април 1997. Место формирања: Хан Пијесак, Калиновик
Формација	бригада
Огранак	Генералштаб Војске Републике Српске
Јачина	7.100 по формацији: 4.491 просечно: око 2.500
Део	Војске Републике Српске
Надимак	Синови Српске
Ангажовање	Рат у Босни и Херцеговини Церска 93 Лукавац 93 Сарајево 95
Одликовања
Команданти
Командант	пуковник Тихомир Рајак
Командант 2	пуковник Миленко Лазић
Командант 3	потпуковник Драган Лалевић
Командант 4	пуковник Здравко Самарџић

Прва гардијска моторизована бригада ГШ ВРС је била елитна јединица Војске Републике Српске, у саставу Главног штаба Војске Републике Српске.

Историја настанка бригаде

Бригада је формирана крајем децембра 1992. године, а постала је оперативна 19. јануара 1993. Јединица је устројена по узору на чувену приштапску јединицу ЈНА Прву гардијску моторизовану бригаду. Кроз састав бригаде је прошло око 7.000 бораца и углавном су је чинили млади регрути и добровољци из цијеле Републике Српске. Сједиште бригаде се налазило прво у Хан Пијеску па затим у Калиновику.

По формацији, у саставу Прве гардијске су се налазили 2 моторизована батаљона, мјешовити артиљеријски дивизион, лаки артиљеријски дивизион ПВО, оклопни батаљон као, позадински батаљон и приштапске јединице (чета војне полиције, чета везе, извиђачка чета, инжињеријска чета, команда стана).

Ратни пут

Бригада је највећи дио рата провела бранећи шири рејон планине Трескавице и општине Трново; у том својству, бригада је била придружена Херцеговачком корпусу Војске Републике Српске. Током 1993. године бригада је учествовала у операцијама Церска и Лукавац. У јесен 1995. године, дијелови бригаде на кратко током септембра бивају размештени у Посавину, како би покрили празан простор настао одласком јединица (  16.мтбр, 43, мтб, 6, лпр и 5 лпб)  Првог Крајишког корпуса на ратиште у Крајини. Бригада је била и на Гламочко-Граховском ратишту.

Д.Тодоровић / ТД портал

Кориштени извори: Википедија