(ТД портал ако није једини у Српској, онда је међу малобројним медијима који није објавио јавно снимак из Бања луке. Нити је писао о томе. То нам даје наду да још увијек постоје нормални људи и медији.)
Ишла сам у цркву да запалим свијеће за душе драгих људи, у суботу су биле задушнице, увијек запалим за све Српске борце, моје другове које сам знала и за оне које нисам, за све од Косова до данашњег дана који су дали животе за нашу земљу, за нашу Републику Српску. Стално се питам да ли су за ову и овакву земљу гинули, да су знали? Борци, Ветерани преживјели многи на маргини, животно угрожени и без средстава за живот, за лијек, примају по не знам 150 км, или још мање, 70, 30, зависи од година и ратног стажа. Зато дјеца профитера и породице живе као бубрег у лоју. Неправда, боли, али шта је ту је мора се прихватити, створили су Српску, па и да нестану сада, живјеће ови што у свему имају своје руке, дезертери! Пишем ово због нечег другог, пишем колико смо постали лоши и колико смо изгубили границу нормалног понашања. Зашто, куда води све ово та бахатост или боље рећи нељудскост, примитивизам и што још рећи? Наиме једна млада жена у Бањалуци је извршила самоубиство, због чега? Због кретена који не знају гдје је граница и што се ставља на интернет и што не треба. Откуд нам право да глумимо моралне громаде, а не знамо основна правила понашања и животне лекције најобичније. Сада сам ушла и прочитала нисам била у току. Десило се то, да је жена у центру Бањалуке испред позоришта изашла из аута и вршила малу нужду, сјела у ауто и отишла. Казнили су је, када су је пронашли. Неко је снимио и снимак је подијељен и наравно како бива појавиле су се моралне громаде које немају везе са моралом и почеле да осуђују, вријеђају и што све још, линчовали су је ријечима са свих страна, јер Боже мој нико никад није пишао негдје у јавности. Наравно осим пијаних мушкараца који врло често то раде на сред улице, а неки и тријезни и што ништа! Жена није могла да поднесе све то, не улазим дубље и не могу и не желим. Можда је морала то урадити, можда је била болесна, можда много тога! Поента приче је да је она нечије дијете, мајка, сестра, друг, пријатељ, колега и да ли ти “нормални, морални” икада помисле да није све за јавност, да се не дијели све на нету, да неко нешто не може поднијети! Не само смо спремни да некога ставимо на стуб срама, а нисмо обули његове ципеле нити ишли његовим путем, срам нас било! Један живот се угасио због нечије глупости и безобразлука, да ли је ико срећан због тога? Срамота изгубили смо осјећај за људе, играмо се са нечијим осјећањума, лажемо једни друге, обећавамо, измишљамо, снимамо ствари које не треба и резултат овај пут је самоубиство! Не подносе сви људи све исто, некоме можеш свашта рећи и ништа, некога ситница повриједи, да ли икада помислимо да је преко пута нас неко рањив? Не, ништа ми више не мислимо или бар већина осим како ће се неком насмијати, преварити и бавити се туђим животима јер свој немају! Били смо велики народ, пали смо и падамо све ниже.
Зато рекох нијесу они дивни момци гинули по Трескавици и Трнову и Мајевици да би кретени са ријечима и зајебанцијом по интернету убијали људе, можда је та жена сестра или …неког палог борца кретени који ништа не разумијете. Груба сам и јесам, зато што ме ово јако погодило, просто не могу да вјерујем да нам се дешавају овакве ствари! Царство ти небеско, не знам ти ни име, али отишла си на неко љепше мјесто, јер очито нијеси могла поднијети безобразлук и подлост овога свијета и дволичност!
Зато када узмете телефон и почнете снимати добро размислите , да ли је то у реду и да ли ћете неког повриједити и не осуђујте или почните прво од себе! Некад ријеч убија!
Нада Пантовић Бендераћ 6.11 2023.
