Недалеко од Призрена, у кањону Бистрице, подно стрме литице, градио је цар Душан своју задужбину. Од 1343. до 1352. године, близу некадашњег караванског пута који је повезивао Скопље и Призрен, тадашње престонице српске државе. Грађен је на мјесту старије богомоље, гдје је цар оздравио након тешке болести. На големом посједу, уздигао је двије цркве – своју гробну посвећену Светим Архангелима, и Светом Николи.
Обје су рађене у рашком стилу, са елементима српско-византијског. И спојио их са Вишеградом, својим двором на врху стијене. „Нема јој ништа равно под Сунцем,“ забележено је о Архангелима у запису из XV вијека. Ненадмашне љепоте и врхунских подних мозаика. Сматрана је врхунцем српског сакралног градитељства. Здање које доликује најмоћнијем српском владару.
Од силне раскоши и љепоте, остаде камен понеки тек. Доласком Османлија средином XV вијека манастир је опљачкан и зарушен, а 1615. срављен је до темеља. Зидине обложене мермером употребљене су за градњу Синан-пашине џамије у Призрену. Остаци су конзервирани после Другог свјетског рата, а монашки живот је обновљен крајем XX вијека. Поново је похаран и спаљен 1999. и 2004. у Мартовском погрому.
Данас о манастиру брину игуман, два монаха и помоћно особље. Припомажу често и ученици Призренске богословије. Поред италијанских стражара на улазу, чува их пар њемачких овчара. Опрезни, али мирољубиви, господаре манастирским посједом. Могу се видети остаци бедема, двије цркве и трпезарије, фрагменти камених украса са мотивима змаја и лава, стара икона архангела Михаила, макета цркве, импровизовани олтар и мермерна плоча на мјесту гроба Душана Силног. Мошти су 1927. пренијете у Патријаршију, а 1968. су свечано положене у цркву Светог Марка у Београду.
Фото: Д.Тодоровић
НИС ГАСПРОМ
