КАКО ЈЕ УБИЈЕН КРАЉ АЛЕКСАНДАР ОБРЕНОВИЋ?

У ноћи 29. маја (11. јуна по новом календару) 1903. године, група завјереника, под руководством капетана Драгутина Димитријевића Аписа, вођом тајне организације “Црна рука”, упала је у двор и убила краља Александра Обреновића и краљицу Драгу. Како пар није имао наследника, био је то крај династије Обреновић, а на чело државе дошао је Петар Карађорђевић.

Ово су данас све познате чињенице. Ипак, о томе шта се заиста догађало те судбоносне ноћи и којим редом, не постоје довољно поуздани подаци.

Одређени завјереници из унутрашњости стигли су у Београд уочи тог дана, под разним изговорима. Са својим београдским друговима су, подјељени у пет група, провели до поноћи у кафанама по вароши, а затим су се сви нашли у Официрском дому. У 00:45h, капетан Драгутин Димитријевић Апис, један од вођа завјере, командовао је полазак у двор.

Гардијски поручник Петар Живковић је тачно у 02:00 отворио завјереницима дворска врата.

Врата краљевих одаја била су разбијена динамитом, али у кревету није било никог. Тражење краљевског пара је безуспјешно трајало близу два сата. За то време погинули су капетан Јован Миљковић, краљев ордонанс и пуковник Михајло Наумовић, ађутант, који је био упућен у завјеру.

Рањен је био и Апис. Он је видео како неко бјежи низ степенице у двориште и учинило му се да је то краљ, па је потрчао је за њим, али га је доле сачекао један гардиста и тешко га ранио са три метка у груди.

У тим тренуцима, заверјеници су сматрали да је завјера пропала – Апис је лежао рањен у сутерену, а краља и краљице једноставно није било!

У верзији која је прихваћена у серији “Крај династије Обреновић”, скривену локацију на којој су се крили последњи Обреновићи открио је први краљев ађутант, генерал Лаза Петровић који је заробљен чим су заверјеници ушли у двор.

Он је, према овој верзији, имао рок од десет минута да каже гдје су краљ и краљица, иначе ће бити убијен. Не постоје историјски подаци који би потврдили да је он одао локацију у замјену за свој живот.

Александар и Драга су се, према овој верзији, крили иза огледала у краљевској спаваћој соби. Та мала просторија је служила за краљичину гардеробу, а ормари су затворили рупу у поду, која је била улаз у тајни пролаз (који је наводно водио до руског посланства).

Краљ је, наводно, прије него што је изашао, тражио да заверјеници потврде заклетву. Према једној верзији они то и јесу учинили, а према другој, запријетили су бомбама уколико Обреновићи не отворе.

Међутим, краљ и краљица можда се уопште нису крили ту!

Према другој верзији, приликом поновне претраге краљевске спаваће собе, коњички поручник Велимир Вемић опазио је у зиду једно удубљење као за кључ од тајних врата. Краљ и краљица били су ту сакривени.

Како год било, по изласку Обреновића из скровишта, расплет је неоспорно био крвав, злочиначки.

Драга и Александар нису били једини убијени у Мајском преврату

Исте ноћи кад и краљевски пар убијена су и краљичина браћа – Никодије и Никола Луњевица, предсједник владе генерал Димитрије Цинцар-Марковић и министар војни генерал Милован Павловић. Трећи члан Цинцар-Марковићеве владе, министар унутрашњих послова Велимир Тодоровић, који је исто тако требало да буде убијен, био је тешко рањен и живео је све до 1922. године.

Капетан Михаило Ристић Уча је испалио на њих све метке из свога револвера, за њим Вемић и капетан Илија Радивојевић. Извјесно је и да су сви официри у двору и дворишту двора својим сабљама проболи тијела.

Градом су касније колале гласине да је краљ, иако тешко рањен, био жив и да је умро тек у мртвачници, али за ово нема доказа. Према анализи патолога, Александар Обреновић био је мртав већ после првог метка.

Одмах затим убијен је и генерал Лазар Петровић, али је могуће да је он убијен и прије проналажења краља и краљице и да није имао никаквог удјела у откривању локације. Тијела Александра и Драге Обреновић бачена су преко прозора.

Неоспорно је да је Петар Карађорђевић, потоњи краљ Србије, знао за завјеру, јер је београдски трговац Никола Хаџи Тома тим поводом послат у Швајцарску где се састао са Петром који је тамо живео као обичан грађанин.

Наводно, он није хтео да пристане на убиство и, ослањајући се на тај његов став, једна група старијих завјереника, којој је на челу био генерал Јован Атанацковић је покушала да наметне своје мишљење да се краљ Александар само натјера на абдикацију и протјера из земље.

Међутим, преовладало је мишљење да би то било најгоре рјешење и на предлог капетана Драгутина Димитријевића, Радомира Аранђеловића и Анте Антића, одлучено је да краљ и краљица буду убијени.