TD Media

TD PORTAL

Tačno Objektivno Pravovremeno informisanje

16. јул 2024.

TD portal

Balkan može bolje

КАКО ЈЕ САВА ДОНИЈЕЛА ХИЉАДЕ СРБА ИЗ НДХ У БЕОГРАД

0 0
Read Time:4 Minute, 56 Second

Доњи град београдске тврђаве крије страшну тајну о нашим страдањима у логору Јасеновац. Уморени у НДХ и покопани код Куле Небојше „измјештени“ без писаних трагова

Аутор Иван Ана Ракоњац
Жртве злогласне Независне Државе Хрватске из Другог свјетског рата плутале су Савом из правца многих стратишта у НДХ до самог завршетка ријеке и њеног ушћа у Дунав. Када се са ријечне површине отопио зимски лед 1942. године, пред очима Београђана испливали су деформисани и изобличени лешеви оних који су на овај, језив начин стигли до града.
2019. године је на овај потресни догађај подсетио академик Србољуб Живановић, када је поменуо да су тијела неких од жртава била покопана у масовне гробнице које су се налазиле у непосредној околини Куле Небојша у Доњем граду Београдске тврђаве.
О томе смо разговарали са др Марком Поповићем, вишим научним саветником Археолошког института у Београду.
– Ту информацију сам ја пренео господину Живановићу 1968. године – објашњава др Поповић. – Тада сам спроводио ископавања у Доњем граду. Док су радови били у току, појавио се један старији господин који ми је испричао потресну причу о овим гробницама. Према његовим ријечима, једна је била код Бастиона Светог Јакова, друга код здања Војничке кухиње, у којој се данас налази Археолошки институт, а трећа се налазила, наводно, између ова два мјеста.
Према сазнањима саговорника, те гробнице су највјероватније биле пресељене у годинама непосредно после Другог свјетског рата. Скелети покојника вјероватно су пребачени на Ново гробље и друга адекватна места.
Писаног трага о пребацивању посмртних остатака Срба уморених у НДХ, међутим, нема. Питање је зашто. Да ли због хаотичног послератног времена или због намјере да се „не таласа“ са усташким злочинима над Србима? У сваком случају, ни данас се не зна када су поменуте масовне гробнице ископане и гдје су лешеви потом сахрањени. А свакако се није радило о малом и безначајном задатку (послу).
– Оно што је сигурно, јесте то да су тијела жртава која су била у околини Куле Небојша допливала на ово мјесто Савом – додаје др Поповић. – То непобитно доказује да су до Београда дошла са неког стратишта које се налазило на територији НДХ.
Како нас је подсјетио угледни историчар др Милан Кољанин, о овим догађајима свједочио је и Јован Рајс, Јеврејин и потоњи професор судске медицине, у својој књизи „Опуномоћеник ућутканих“.
СВЈЕДОЧАНСТВО
Упечатљива сјећања др Јована Рајса завршавају се описима Београда и његовог приобаља 1942. године: – Љето је било све топлије и читав Београд смрдео је на прљавштину. Нисмо више могли да идемо на обале Саве и Дунава, које су сада биле потпуно прекривене блатњавим лешевима… Поврх тога, почеле су да круже гласине да Нијемци траже сакривену јеврејску дјецу.
Рајс је рођен 1933. године у данашњем Зрењанину, а тадашњем Великом Бечкереку, па потом Петровграду. Почетком Другог свјетског рата малишан је био сакривен у стану једне породице у Београду. Многи његови рођаци су страдали у логору на Старом сајмишту, а он је памтио, а потом и бележио, како се као дијете налазио на Дорћолу од децембра 1941. до октобра 1942. године.
Иако није смео да се појављује ван склоништа, дјечак је са другом Мирком силазио до обала Саве и Дунава.
– Простране површине у приобаљу, од железничке пруге до ријеке, плавиле би током прољећа – бележио је Рајс. – Када би се вода повукла, убрзо би ту порасла права џунгла грмова врба. Ту се сакупљало мноштво лешева који су, плутајући, стизали чак из Бачке Крајине у Хрватској. Били су надувени, блатњави и непрепознатљиви, али су ипак личили на људе. Научили смо да се људи могу идентификовати на основу чарапа. Срби су били обучени у народне ношње, а свако село има своје, карактеристичне, руком штрикане чарапе.
У вријеме тих, првих ратних година, многобројне жртве би доплутале у Београд и на други начин, тако што их је и Дунав донео са собом.
– Овде су стизале и жртве из Новог Сада – подсећа др Кољанин. – Тијела ових страдалника би допловила на десну дунавску обалу, испод Дорћола.
Тако су обе велике београдске ријеке доносиле жртве у Београд.
Срби убијени у НДХ.
ДОРЋОЛСКИ СКЕЛЕТИ
Обале Саве и Дунава „памте“ многобројне битке око нашег града, а стручњаци кажу да се око Београда водило највише сукоба у историји Европе. Поред несрећника које су побили хрватски поклоници Хитлера и Павелића, протекли вијек памти и друге, тешке српске жртве у овом дијелу града.
Тако су на Београдској тврђави, приликом изградње данашње капеле Свете Петке, 1937. године, градитељи налетели на скелете наших бранилаца који су погинули штитећи град у Првом свјетском рату, а три године раније, радници француске фирме „Батињол“ налетјели су на више од 40 скелета наших војника када су правили подвожњак који и данас постоји и води ка дунавској обали.
БРОЈНА СТРАТИШТА ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА И ДАНАС БЕЗ ОЗНАКА И ПУТОКАЗА
Велики број Срба, махом Козарчана, заробљених у НДХ током Четврте непријатељске офанзиве, завршио је у неколико масовних гробница у Београду, односно Земуну и Срему. Они су од прољећа 1942. допремани у логор на Сајмиште. Били су то Срби из Лике, Кордуна, Баније, Босне и нешто мање из Србије.
Посмртни остаци убијених нађени су на Јеврејском гробљу на Гардошу – 6.500 остатака. Током 1942. доведене су жртве и из Срема, а од 1943. из цијеле Југославије, Грци и Албанци. Од прољећа 1943. убијени су сахрањивани у масовне гробнице у Белановића рупи, на Бежанији, где је нађено 3.600 посмртних остатака. Остали су стрељани и вјешани дуж пруга и путева по Срему.
Масовна гробница на Гардошу данас је заборављена. На чистини, међу јеврејским споменицима, налази се само бијели споменик, који је давних дана подигао СУБНОР, с натписом „Жртвама фашистичког терора 1941-1945“. Ниједан податак не указује на то да ту почива чак 6.500 недужних цивила.
Тек нешто боља слика је на Бежанији, где постоји споменик, до ког стижу само они који унапред знају за ову локацију, јер се мјесто страдања некадашњих логораша не помиње ни на једној мапи, нити постоји неки путоказ до њега. Покренута је акција да ове масовне гробнице буду достојно обележене и добила обећања надлежних да ће тако и бити.
Аутор Иван Ана Ракоњац
Happy
Happy
0 %
Sad
Sad
0 %
Excited
Excited
0 %
Sleepy
Sleepy
0 %
Angry
Angry
0 %
Surprise
Surprise
0 %

Average Rating

5 Star
0%
4 Star
0%
3 Star
0%
2 Star
0%
1 Star
0%

Оставите одговор

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Pin It on Pinterest

error: Sadržaj zaštićen autorskim pravima. Za eventualne sporove zadužen je sud Velike Britanije