Mirno jutro na jevrejski Šabat prekinuli su zvuci raketa koje zaobilaze Gvozdenu kupolu i nanose neočekivane udare po zemlji koju Izraelci i Palestinci nazivaju svojom, a gotovo cijelo čovječanstvo svetom.
Do tada smatran za gotovo neutralisan, Hamas se iznenada podigao iz pepela i započeo veliku ofanzivu na Izrael, zauzevši deo teritorije, zarobivši veliki broj vojnika i civila i uzdrmavši državu čiji se odbrambeni i obaveštajni sistem smatrao za jedan od najboljih na svetu, a militaristički izgrađeno društvo uvek spremnim na izazove koji slede posle zvuka sirena za opasnost.
Ovoga puta, nije bilo tako. Sigurni u sebe, izraelski zvaničnici ostali su zatečeni situacijom u kojoj ništa nisu mogli da učine uprkos resursima koje čini više oružanih snaga, naoružanja, superiorne tehnologije i iskustva dugog skoro osam decenija u stvaranju sopstvene države i sprečavanju da se Jevrejima ponovi sudbina iz Drugog svetskog rata.
Početak novog sukoba na Bliskom istoku pomalo je podsetio na Jomkipurski rat kada je Izrael takođe iznenada napadnut na veliki jevrejski praznik. Ipak, po svemu sudeći, tok rata se neće preokrenuti kao tada, a posledice proboja izraelskog odbrambenog sistema ostaće dugoročne po Izraelce, ali i Palestince koji će sasvim sigurno biti žrtve odmazde.
U narednom periodu svakako će biti interesantno pronalaženje odgovora na pitanje kako je država koja je važila za giganta u sektoru bezbednosti i odavno prevazišla sve moguće rivale u okruženju po vojnoj moći, tehnologiji, ekonomiji, standardu, a o diplomatskom i političkom uticaju da ne govorimo, postala žrtva slabijeg protivnika i to baš u trenutku kada se dominacija teško mogla dovesti u pitanje.
Kako je David postao Golijat
Borbeni Izraelci izlazili su iz mnogo težih situacija kao pobednici u trenutku kada su upravo oni bili slabija strana u sukobu, od samog formiranja države Izrael kada su se suprotstavili gotovo čitavom svetu, preko četiri Arapsko-izraelska rata, Intifadama i borbama sa Libanom. Pored toga, nije retkost da Izrael interveniše na teritoriji Sirije, a nije im stran ni subverzivni rad protiv Irana kao velikog rivala čije se vođe zalažu za uništenje kako je nazivaju “cionističke” države. Pored toga, zemlja je neretko suočena sa individualnim terorističkim napadima. Ratno stanje u Izraelu je praktično redovno stanje. Rat u Izraelu nikada ne prestaje.
Izrael je prešao težak i krvav put od 30.000 motivisanih i fanatično borbenih vojnika tokom proglašenja jevrejske države 1948. godine. Tada je stanje uma nadoknađivalo teško dostupno oružje svedočeći po ko zna koji put da “boj ne bije svijetlo oružje”. Izrael je, od tada, došao do impresivnih 600.000 vojnika danas i najsavremenijeg mogućeg naoružanja kao što su 2.800 tenkova tipa Merkava Mk 1 i 2, moderni tenkovi kao Magah 6, 6a, 6b i 7a, kao i skoro 700 borbenih aviona, uključujući F-16, F-15 i Kfir. Posebno treba napomenuti da je izraelska vojska danas opremljena mahom oružjem domaće namenske industrije koja je jedna od najrazvijenih u globalnim okvirima.
Izraelski profesor, istoričar i vojni analitičar Martin van Kreveld opisao je u svojoj knjizi “Mač i masline” razvoj izraelske vojske od stvaranja jevrejske države do današnjih dana i naveo razloge tihog sunovrata.
Izraelska vojska je uspešno ratovala protiv arapskih snaga 1948, 1956. i 1967. godine, ali je doživela šok posle Jom Kipurskog rata 1973. godine. Nakon toga, vojska je prošla kroz period opadanja moći, posebno tokom Libanskog rata i Prve intifade od 1987. do 1993. godine, poznate kao Intifada kamenja. Profesor Van Kreveld ističe da je ovaj period upotrebe vojske u policijskim zadacima i borbi sa demonstrantima i gerilskim grupama imao katastrofalan uticaj na moral vojske.
Slabosti oružanih snaga viđene su kada su se sukobili sa Palestincima koji su kreativno koristili praćke i kamenje protiv vojske. Autor navodi i primere borbe sa demonstrantima protiv kojih su korišćeni tenkovi Magah 6B i 7C.
Vojna moć počela je da opada kada su neprijatelji postali ne vojska nego civili. Upravo to je bila skupa cena koju je vojska platila jer se uključila u sukobe za koje nije bila obučena i organizovana.
“Vojska koja se bori protiv slabih i sama postaje slaba. Ona uvek gubi, jer su sve pobede bez zasluga i počasti, a porazi ponižavajući”, piše Van Kreveld. Ovo su bile, ispostaviće se, proročke reči, posebno posle Drugog libanskog rata, Druge i Treće intifade, nebrojeno intervencija u Gazi iz kojih se ništa nije dobilo. Vojska je trošila svoje resurse, ali Hamas nije bio uništen. Naprotiv, iz godine u godinu je jačao, posebno kada je Iran preuzeo inicijativu i ulogu mentora. Izrael je sve više gubio čak i onda kada se činilo da dobija bitke. To je uticalo na moral, pa se dogodila i prva pobuna u istoriji izraelske vojske 2006. godine i to u elitnoj jednici izraelske vojske brigadi Golani.
Ipak, izraelska vojska je nastavila svoju evoluciju i postala vojna snaga koja ima veliki uticaj na region.
Upoređujući Intifadu sa drugim svetskim konfliktima kao što su rat u Alžiru i američko angažovanje u Avganistanu, Van Kreveld ističe da su dugotrajne i iscrpljujuće borbe, nedostatak definisanih ciljeva i sukobi u različitim terenskim uslovima značajno uticali na moral vojske i regrutnu bazu.
Dodatni pritisak na izraelsku vojsku došao je zbog dolaska migranata u Evropu što je za posledicu imalo selidbu sve većeg broja Jevreja u Izrael. Mladi Izraelci su se dobrovoljno regrutovali u vojsku kako bi branili svoju zemlju, ali ove promene u društvu i politici reflektovale su se i na ulogu i percepciju vojske. Nastali su brojni problemi rezervista, posebno služenje na granici sa Gazom koje je vojska skrivala od regruta sve dok se ne bi našli okruženi pustinjom i pogledima punim mržnje onih koji su ostali sa druge strane zida.
Pored svega navedenog, važno je napomenuti i društveni efekat. Izrael je, za razliku od kohezivnog momenta kada se stvarala i branila jevrejska država sa jasnim ciljem da nikada više ne budu plen u tuđim rukama, sada društvo sa veoma različitim interesnim, klasnim, političkim i drugim grupacijama.
Politička kriza i sunovrat vrednosti
Nekoliko meseci ranije Izrael je potresen političkom krizom izazvanom protestima zbog pravosudne reforme. Politička kriza paralisala je sve institucije sistema koje je trebalo da brane Izrael. Vojska, policija i obaveštajne službe našle su se u ulozi flastera kojim se imaju zapušiti rupe samo da bi određene strulkture i političke elite obezbedile sebi dalje održavanje na površini.
Rejveri sa žurki ili rozekošuljaši sa gej parade u Tel Avivu ne mogu se suprotstaviti ratnicima koji su u tišini jeli gorak hleb sa prašinom i čekali svoj trenutak da naoružani na paraglajderima pređu granicu i iznenada bace rukavicu u lice samouverenoj sili.
Pacifistička društva zadojena materijalističkim vrednostima i pratećim moralnim sunovratom ne mogu se suprotstaviti onima koji odrastaju na kamenju škrte pustinje. Nekada su to bili upravo Izraelci, sada deluje da su se uloge promenile.
(politika.rs)
