U Briselu je sinoć usaglašena zajednička deklaracija EU i Zapadnog Balkana sa 21. tačkom, u kojoj se najpre naglašava da „ruski rat protiv Ukrajine i rastući geopolitički izazovi naglašavaju potrebu za sve jačim vezama između EU i Zapadnog Balkana. Deklaracijom je, takođe, potvrđena „puna i nedvosmislena posvećenost (EU) perspektivi članstva tog regiona u Uniji“. Istovremeno konstatuje se da nedostatak normalizacije odnosa između Prištine i Beograda „i dalje usporava oba partnera na njihovom evropskom putu“, ali i to da postiguti sporazumi između ove dvije strane moraju biti sprovedeni.
„Potvrđujemo našu punu i nedvosmislenu posvećenost perspektivi članstva Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji. Budućnost Zapadnog Balkana je u našoj Uniji. Proširenje je realna mogućnost koju treba iskoristiti“, navodi se u prvim tačkama Deklaracije.
Lideri EU pozdravili su, kako su naveli, „novu dinamiku i napredak ostvaren od zadnjeg samita“.
„Ubrzanje procesa pristupanja, koje se i dalje se zasniva na kredibilnim reformama partnera, pravednim i rigoroznim uslovima i principu vlastitih zasluga, u našem je obostranom interesu. Proširenje je geostrateško ulaganje u mir, sigurnost, stabilnost i prosperitet, kao što je izjavljeno u Deklaraciji iz Granade. Hitnosti našeg vremena zahtjevaju održivi zamah. Zemlje koje žele da postanu članice moraju moraju da pojačaju svoje reformske napore. Paralelno s tim, Unija mora da pojača svoje unutrašnje temelje i reforme“, navodi se u dokumentu.
Takođe, očekuju od partnera sa Zapadnog Balkana da poštuju evropske vrijednosti i principe.
Očekuju, kako se navodi, da to poštovanje pokažu „i riječima i delima“, preuzimanjem odgovornosti i sprovođenjem neophodnih reformi, posebno u oblasti temeljnih pitanja.
„Sloboda izražavanja, nezavisni i pluralistički mediji, ravnopravnost polova i snažna uloga civilnog društva ključni su za osiguranje funkcionalne demokratije. EU poziva partnere da garantuju prava pripadnika manjina i jednak tretman za njih“, navodi se u deklaraciji.
Dalje se ističe da inkluzivna regionalna saradnja, pomirenje i dobrosusjedski odnosi ostaju:
„Ključni za izgradnju zajedničke budućnosti, kao i za sprovođenje međunarodnih sporazuma u dobroj vjeri i s opipljivim rezultatima, uključujući Prespanski sporazum sa Grčkom i Ugovor o prijateljstvu, dobrosusjedstvu i saradnji sa Bugarskom“
„Potrebni su odlučni dodatni napori za podsticanje pomirenja i regionalne stabilnosti, kao i za pronalaženje i sprovođenje konačnih, inkluzivnih i obavezujućih rješenja za regionalne i bilateralne sporove partnera i pitanja koja proizlaze iz naslijeđa prošlosti, u skladu sa međunarodnim pravom i utvrđenim principima, uključujući Sporazum o pitanjima sukcesije, kao o preostale slučajeve nestalih osoba i pitanja ratnih zločina“.
Takođe, u Deklaraciji je istaknuto jedinstvo u „nepokolebljivoj podršci i solidarnosti sa Ukrajinom dok brani svoj suverenitet i teritorijalni integritet od ničim izazvanog i nezakonitog agresivnog rata koji vodi Rusija“.
„Ponovo potvrđujemo našu podršku sveobuhvatnom, pravednom i trajnom miru u Ukrajini, zasnovanom na Povelji UN-a i međunarodnom pravu. Nastavit ćemo ulagati u multilateralizam i sarađivati s partnerima na očuvanju međunarodnog prava“, navodi se dalje u Deklaraciji.
Dalje se navodi da usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbjednosnom politikom EU ostaje snažan izraz strateškog opredeljenja partnera.
„Pohvaljujemo one partnere sa Zapadnog Balkana koji su već u potpunosti usklađeni i pozivamo one koji to još nisu učinili da slijede njihov primjer“, ukazuje se.
Lideri EU su, kako su naveli, opredeljeni za približavanje partnera sa Zapadnog Balkana EU već tokom procesa proširenja.
Plan rasta će, piše dalje, ubrzati socio-ekonomsku konvergenciju između Zapadnog Balkana i EU, pod uslovom da partneri sprovedu reforme vezane za EU.
„Plan rasta ima potencijal da ubrza ekonomski rast u regionu tokom naredne decenije, obezbjeđujući do šest milijardi evra za reforme i investicije. U taj iznos se ne računa 29 milijardi evra koji se realizuje kroz Ekonomski i investicioni plan. EU poziva na maksimalno iskorišćavanje neviđenih prilika koje pruža Plan rasta putem pravovremenog sprovođenja reformi“, navodi se u dokumentu.
Naglašava se i to da je Zajedničko regionalno tržište katalizator za dublju integraciju i odskočna daska ka Jedinstvenom tržištu EU.
„Evropska unija poziva partnere sa Zapadnog Balkana da se u potpunosti posvete konstruktivnoj saradnji na ostvarivanju ovoga i sprovode već postignute sporazume“, piše u deklaraciji.
Dodaje i da će Unija nastaviti da podržava tekuće napore na diverzifikaciji izvora i ruta snabdevanja energijom, kao i jačanje povezanosti, uključujući energetsku, transportnu i digitalnu unutar regiona i s EU.
Kao zajednički izazov navodi se upravljanje migracijama, uz napomenu da su potrebne dodatne mjere partnera sa Zapadnog Balkana kako bi u potpunosti uskladili svoju viznu politiku s EU, suzbili krijumčarenje migranata i trgovinu ljudima, i dodatno ojačali upravljanje granicama, sisteme azila i prijema, kao i povratak u zemlje porijekla.
Takođe, ukazuje se da je potrebno da se nastave zajednički napori u borbi protiv korupcije, trgovine drogom i svih oblika teškog i organizovanog kriminala.
Istaknuto je u ovoj Deklaraciji i da nedostatak normalizacije odnosa između Prištine i Beograda i dalje usporava oba partnera na njihovom evropskom putu.
„Svi sporazumi postignuti u dijalogu Beograda i Prištine uz posredovanje EU moraju biti sprovedeni, posebno Sporazum o putu ka normalizaciji i njegov Aneks. Podrška u okviru Instrumenta za reforme i rast Zapadnog Balkana uslovljena je konstruktivnim angažmanom partnera sa merljivim napretkom i opipljivim rezultatima u normalizaciji njihovih odnosa“.
U dokumentu se na kraju ističe važnost nastavka zajedničkih napora na strateškoj komunikaciji, uključujući koristi od proširenja i postepene integracije, kao i potrebu za izgradnjom povjerenja, međusobnog razumijevanja i društvenog konsenzusa.
Naglašava se očekivanje da partneri sa Zapadnog Balkana svojoj javnosti prenesu da Evropska unija ostaje najbliži partner, glavni donator, investitor i trgovinski partner regiona, te da kroz riječi i djela pokažu svoju opredeljenost za vrijednosti i reforme EU.
U dokumentu se takođe izražava radost povodom narednog Samita EU – Zapadni Balkan, koji će se održati u Crnoj Gori u junu 2026. godine.
Na kraju je napomenuto da se Srbija nije usaglasila sa Deklaracijom.
Bez predstavnika Srbije, Osmani kaže da nisu ni nedostajali
Među više od 20 zvaničnika na ovom okupljanju juče, nije bilo predstavnika Srbije, što nije iznenađenje jer je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić još sinoć kazao da ni on, ni niko drugi u Brisel na Samit EU-Zapadni Balkan neće ići, odnosno da Srbija neće imati svog predstavnika.
„Prvi put u poslednjih 13 ili 14 godina ni ja, ni bilo ko drugi, nećemo otići na tu međuvladinu konferenciju. Niko neće predstavljati Republiku Srbiju, tako da će Zapadni Balkan biti bez Republike Srbije“, rekao je sinoć za RTS.
Naveo je da je takvu odluku doneo da niko drugi ne bude kriv i da Vlada ne trpi bilo kakve pritiske, dodajući i „Neka se pitaju što“.
U Briselu su sinoćmediji upitali kosovsku predsjednicu, Vjosu Osmani, za komentar na to što niko iz Srbije Samitu nije prisustvovao, ali ona njihovo odsustvo „nije ni primjetila“.
Kaže da im neće ni nedostajati jer:
„Jedino što je Srbija donijela ovom samitu jeste prisustvo države koja brani interese Rusije. Dakle, neće nam nedostajati večeras“.
