Čuveni nemački proizvođač baterija Varta proglasio je stečaj i pitanje je da li će zadržati makar proizvodnju baterija za domaćinstvo. Varta se previše rasplinula i dosta zavisila od Epla koji u Aziji pazari jeftinije.
Malo koja marka baterija toliko je poznata kao Varta. Bilo da je reč o uređajima, svetiljkama, igračkama ili automobilima, plavo-žute baterije iz švapskog Elvangena već decenijama nalaze se u milionima domaćinstava širom sveta.
Važni poverioci žele da izdvoje poslovanje sa poznatim kućnim baterijama iz koncerna, naveli su u saopštenju.
Razlog je teška finansijska situacija kompanije. Preostala dva poslovna područja zbog toga bi mogla završiti u stečaju.
Prema sopstvenim podacima, kompanija zapošljava oko 3.260 ljudi, od kojih mnogi rade u Elvangenu. Poslednji objavljeni podaci iz 2024. pokazuju da je Varta tada uz prihod veći od 790 miliona evra ostvarila gubitak od oko 64,5 miliona evra.
Osim poznatih kućnih baterija, kompanija proizvodi mikro-baterije, na primer za slušne aparate, kao i sisteme za skladištenje energije za domaćinstva i industriju.
Fabrika u bavarskom Nerdlingenu, koja zapošljava oko 350 radnika, trebalo bi da bude zatvorena još ove jeseni. Kako je objavljeno u maju, Epl je odustao od moguće kupovine. Novi veliki kupci nisu pronađeni.
Varta tamo do novembra još proizvodi dugmaste baterije za bežične slušalice američkog koncerna, ali će se one ubuduće verovatno nabavljati iz Azije.
Previše zavisni od Applea
Glavni uzroci krize su znatno pogoršani tržišni uslovi, slabija potražnja, nepovoljni kursni efekti, kao i nedavna odluka tog ključnog kupca da prekine saradnju, saopštila je Varta.
Prema podacima kompanije, zahtev za pokretanje stečajnog postupka ne odnosi se samo na Varta AG kao matičnu kompaniju sa sedištem u Elvangenu, već i na operativne jedinice Varta Microbattery GmbH, Varta Micro Production GmbH i Varta Storage GmbH.
Najvažniji poverioci, među kojima su Dojče bank i investicioni fondovi RBC BluBej, Blantajre i Vajtboks, više ne vide održivo sveobuhvatno rešenje.
Oni žele da izdvoje poslovanje sa kućnim baterijama i za njega uspostave novu vlasničku strukturu. „Uprkos intenzivnim razgovorima sa svim zainteresovanim stranama, nijedna strana nije pristala da obezbedi potrebna dodatna finansijska sredstva“, izjavio je portparol grupe.
Mračna prošlost poznate kompanije
Počeci Varte – čije je ime akronim za „prodaja, punjenje i popravka prenosivih akumulatora“ – sežu u 1887. godinu. Već je istraživač Fridtjof Nansen na svojoj polarnoj ekspediciji koristio Vartine baterije.
Ali ovaj proizvođač ima i veoma mračnu prošlost: početkom dvadesetih godina prošlog veka u „neprijateljskom“ preuzimanju akcija kompanije koja se tada još zvala AFA vlasnik postaje Ginter Kvant.
Porodica Kvant, danas poznata pre svega kao vlasnik BMW-a, zapravo je počela u tekstilnoj industriji, ali je ogromno bogatstvo dobrim delom stekla u vreme nacističke Nemačke. Svakako je pomoglo i to što je prva supruga Kvanta, Magda, kasnije postala supruga Jozefa Gebelsa.
U AFA i pod upravu Kvanta tako su dolazile praktično sve modernije fabrike akumulatora u osvojenim zemljama Evrope, jer je vojsci bilo potrebno mnoštvo akumulatora – između ostalog za flotu podmornica koju je opremala još i u Prvom svetskom ratu. U tim fabrikama su masovno radili logoraši i zarobljenici koji su morali da rukuju kiselinama, olovom i opasnim materijama praktično bez ikakve zaštite.
Uprkos tome, Ginter Kvant je posle rata u denacifikaciji prošao prilično glatko, iako je poslovanje preuzeo njegov sin Herbert Kvant. Tek 2000. godine porodica je počela da prodaje svoje akcije jer je postalo očigledno da su potrebne velike investicije. Jer Varta je već devedesetih zapala u krizu, bila podeljena i postepeno rasprodata.
Baterije su sve potrebnije
Austrijanac Mihael Tojner ušao je u kompaniju 2007. godine. Kupio je odeljenje za mikro-baterije i deset godina kasnije ga izveo na berzu. Činilo se da je Tojner pogodio pravi trenutak: izlazak na berzu smatrao se uspešnim.
Razvoj je pre svega podstakla naglo rastuća potražnja za litijum-jonskim baterijama, na primer za bežične slušalice i satove.
Godine 2019. Varta je ponovo kupila i odeljenje za kućne baterije. Za samo nekoliko godina koncern je gotovo učetvorostručio prihode. Kako bi proširio proizvodnju, uloženi su milioni evra, ali su preuzeti i novi dugovi. U tom periodu kompanija je ušla i u razvoj baterijskih ćelija za električne automobile.
Prve pukotine pojavile su se 2022. godine. Pokazalo se da je Varta postala previše zavisna od jednog od svojih glavnih kupaca – Epla.
Nakon toga se i svetski privredni rast usporio, osetila se i inflacija, što je bio dodatni udarac tržištu potrošačke elektronike. Potražnja za malim baterijama je oslabila. Varti su dodatne probleme stvarali konkurencija sa Dalekog istoka i poteškoće u lancima snabdevanja.
Povrh toga, Vartina baterija za električne automobile ostala je proizvod samo za jedan manji segment. Namenjena je hibridnim vozilima i može da uskladišti relativno malu količinu energije. Uprava Varte više puta je tvrdila da postoji mnogo zainteresovanih kupaca, ali je jedini poznati kupac tada bio Porše.
Budućnosti ima, ali je (pre)skupa…
Operativne teškoće, visoki dugovi i ogromni gubici dodatno su pogoršali situaciju, pa je Varta sve dublje tonula u krizu. Zaposleni su najpre završili na skraćenom radnom vremenu, a kasnije su ukinute stotine radnih mesta.
Predstavnici radnika i akcionara za loše stanje prvenstveno krive greške menadžmenta. I Tojner, koji je predsednik Nadzornog odbora Varte, nedavno je u razgovoru za Frankfurter algemajne cajtung priznao: „Postavili smo ciljeve previsoko. Pokrenuli smo različite projekte, mnogo ulagali i proširili proizvodnju.“ Prema njegovim rečima, previše novca je uloženo olako.
Prema oceni poznavalaca industrije, Varta i dalje ima potencijal. Kompanija, između ostalog, radi na natrijum-jonskim baterijama koje se smatraju tehnologijom budućnosti. Na toj osnovi mogli bi da se razviju veliki i održiviji sistemi za skladištenje energije u Evropi.
Ali upravo ta budućnost zahteva novac. Prema podacima poverilaca, Varti je hitno potrebno nekoliko desetina miliona evra kako bi održala redovno poslovanje. Uz to dolaze i velika ulaganja koja će biti potrebna tokom narednih godina.
