TD Media

TD PORTAL

Tačno Objektivno Pravovremeno informisanje

26. мај 2024.

TD portal

Balkan može bolje

ДЕТИЊСТВО У ЛИЦИ

0 0
Read Time:5 Minute, 19 Second
Село Смиљан добило је име по истоименој тврђави која се налазила на брду званом Вековац, а ова по миришљавом цвећу смиљу, кога је овде било у изобиљу. Остаци тврђаве и сада су видљиви међу рушевинама.
Према попису у Смиљану је 1696. године било 17 српских домова и стара црква. Царица Марија Терезија је 1755. године издала Србима дозволу да саграде нову цркву. После десет година, 1765. године, освештана је црква Светог Петра и Павла. Парохијски дом поред цркве имао је број 227 и налазио се у подножју брда Богданића, испод којег је извирао поток Ваганац, који је протицао испод саме куће и цркве. Изнад куће налазило се сеоско гробље. Пошто су села била раштркана, најближи суседи били су удаљени и по неколико километара. Смиљан се састојао од неколико заселака који нису имали више од два-три домаћинства. Куће у Смиљану грађене су традиционално од брвана, с приземљем изграђеним од тесаног камена, који је у зимским месецима служио и као топла стаја, јер је са три стране био укопан у земљу. Куће су биле ниске, с малим дрвеним прозорима и покривене сламом. Парохијска кућа грађена је од тврдог материјала и била је једна од највећих у крају.
Смиљанска парохија светог Петра и Павла бројала је неких 70-80 домова и близу хиљаду душа. Пошто је свештенички посед имао и неколико јутара земље, морали су да узму у најам једног или двојицу слугу који би им помагали у тешким пољским пословима. Ускоро је њихово домаћинство имало неколико крава, стадо оваца и пуно пернате живине. Све финансијске бриге су нестале, па се и здравље проте Милутина поправило, а у близини су живели Тесле и Мандићи, који би им се нашли у невољи, ако затреба.
Никола Тесла је рођен тачно у поноћ, у ноћи између 9. и 10.јула 1856. године у парохијској кући, поред цркве у селу Смиљану, у Лици као четврто дете у породици свештеника Милутина Тесле. Дете је било болешљиво и слабо па су крштење заказали мимо обичаја, сутрадан, бојећи се да неће преживети. Крштење детета обавио је поп Тома Оклопџија у цркви „Светог Петра и Павла“ у Смиљану , а кум је био Милутинов пријатељ, капетан Јован Дреновац. У црквеним књигама је записано црквенословенски да је дете добило име Николај, а заправо је добило име по једном и другом деди Никола.
Теслина мајка Ђука, била је изузетна жена, бистре памети и спретних прстију, па иако неписмена знала је цео „Горски вијенац“ напамет, јер како би где чула да неко нешто рецитује, то би одмах запамтила. Нарочито је имала веште руке, па је одушевљавала жене својим ручним радовима. О њој у својим сећањима Тесла каже: „Моја мати потиче из веома старе породице у крају у коме су живели, у којој је било више генерација проналазача. Њен отац и дедa пронашли су многа оруђа за кућну пољопривредну употребу и друге потребе. Она је била доиста жена велике способности, одважности и снаге, која је пркосила многим бурама у животу и пролазила кроз многа искушења извлачећи из њих лична искуства.
Кад јој је било 16 година у земљи се појавила тешка епидемија. Њеног оца су позвали да умирућима даје опроштај грехова. За време његове одсутности, она је сама одлазила да помогне суседовој породици коју је напала тешка зараза. Свих пет чланова ове породице умрли су једно за другим. Она их је окупала, обукла, положила њихова тела на одар и украсила цвећем по обичају у том крају. Кад се отац вратио све је било спремно за хришћански погреб.
Моја мати била је проналазач првог реда и остварила би, по моме уверењу, велика дела да није била тако одвојена од модерног живота и његових безбројних могућности. Пронашла је и израдила разноврсна оруђа и справе. Изаткала је и извезла најфиније цртеже, који су могли бити начињени од конца. Сејала је и неговала биљке и издвајала влакна сама без ичије помоћи. Радила је неуморно, од јутра до касне ноћи, и својим рукама је правила већи део одела и других домаћих потреба. Када је навршила шездесет година, прсти су јој били још увек тако покретљиви да је могла „завезати три чвора нa трепавици”.
Тесла описује оца овим речима : „Мој отац био је веома образован човек, прави природни филозоф, песник и писац. За његове проповеди говорили су да су речите као Абрахамове у Санта Клари. Имао је изванредно памћење и често је знао да наводи подуже ставове из разних дела на разним језицима. Често је у шали, говорио, да би могао поново написати неко класично дело када би се изгубило. Његов стил био је чувен. Његове реченице биле су кратке и језгровите, а пуне досетака и сатире. Његове примедбе, пуне хумора биле су увек нешто нарочито и карактеристично… Отац је имао чудну навику да говори сам са собом. Често је водио узбудљиве разговоре западајући у жестоку полемику, мењајући висину гласа. Случајни слушалац заклео би се да се у соби налази више особа.
Иако морам сав свој проналазачки дар приписати мајчином утицају, ипак је васпитање које сам добио од оца било од велике помоћи. Оно се састојало из разних вежби, на пример из погађања туђих мисли, проналажења грешака у начину изражавања, из понављања дугих реченица или рачунања напамет. Ти свакодневни задаци имали су за циљ да ми се појача памћење и расуђивање, а нарочито да се развије критичко осећање, што је без сумње врло корисно.“¹
Прота Милутин је био изузетно образован човек, који је поред црквенословенског говорио још и писао на немачком и италијанском језику. Његова библиотека је била јако богата и чувена по делима Вука, Доситеја, Гетеа и Шилера и мали Никола је могао још у детињству да се упозна са овим великим делима.
У госпићкој Реалци, прота Милутин постаје први вероучитељ, после отварања места за православну веронауку.
Милутин Тесла је тражио да се изгради школа у Госпићу, али су његови напори наишли на политичке
сметње. Став цара Фрање I, који је изразио у
Марибору 1821. године да Беч не жели „учене, већ
лојалне поданике“ још увек је био на снази. Године
1873. цар Фрањо Јосиф доделио је Милутину, Орден
крста првог реда за његову верност и лојалност цару
.
За своју беседу „О важности рада“, коју је одржао у
Сењу пред епископом Теофаном, који је желео да
подвргне испиту све парохе на свом подручју, после
неколико месеци свештеник Милутин Тесла,
одликован је црвеним појасом због најбоље одржане
проповеди.
Одломак из илустроване монографије „Никола Тесла геније који је обасјао свет“, аутора Жељка Сарића, „Теслианум“, Београд, 2011.г.
ISBN 978-86-902297-0-3
Happy
Happy
0 %
Sad
Sad
0 %
Excited
Excited
0 %
Sleepy
Sleepy
0 %
Angry
Angry
0 %
Surprise
Surprise
0 %

Average Rating

5 Star
0%
4 Star
0%
3 Star
0%
2 Star
0%
1 Star
0%

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Pin It on Pinterest

error: Sadržaj zaštićen autorskim pravima. Za eventualne sporove zadužen je sud Velike Britanije