Amerika uvela sankcije Naftnoj industriji Srbije

„Sankcije koje su SAD uvele zbog većinskog ruskog vlasništva u kompaniji na snazi su od jutros (9. oktobar) od šest sati“, saopštio je NIS.

Amerika je još u januaru najavila uvođenje sankcija jednom od vitalnih preduzeća za privredu Srbije zbog saradnje sa Rusijom, ali su odlagane sve do danas.

NIS je ključno preduzeće za snabdevanje građana Srbije naftnim derivatima, ali i jedno od najvažnijih za bruto-društveni proizvod i državni budžet.

„Obezbeđene su dovoljne zalihe nafte za preradu u ovom trenutku, dok su benzinske stanice uredno snabdevene svim vrstama naftnih derivata“, saopšteno je iz NIS-a po stupanju američkih sankcija na snagu.

Srbija je, uz Belorusiju, jedina evropska zemlja koja nije uvela nikakve sankcije Rusiji posle invazije na Ukrajinu februara 2022. godine, a stalno je pod pritiscima Evropske unije da se uskladi sa spoljnom politikom Brisela.

Vlasti Srbije do sada su odlučno odbacivale bilo kakve ideje o uvođenju sankcija Rusiji.

Američke sankcije NIS-u do sada su najoštrija kazna Srbiji zbog saradnje sa Rusima.

Kako plaćati gorivo na pumpama?

U saopštenju NIS-a objavljeno je i uputstvo kako će ubuduće biti moguće plaćanje goriva na pumpama u slučaju prestanka funkcionisanja inostranih platnih kartica (Master kard, Viza).

U tom slučaju, plaćanje na benzinskim stanicama će biti moguće domaćom Dina karticom, gotovinom, kao i metodom IPS pokaži., saopšteno je iz NIS-a

„Korišćenje i plaćanje karticama ‘Sa nama na putu’, Agro i Taksi karticama će biti dostupno bez prekida.

„I za veleprodaju je obezbeđen nesmetani platni promet u dinarima i NIS ostaje pouzdan partner i spreman da ispuni sve ugovorne obaveze prema poslovnim partnerima, uključujući korporativne klijente i velike kupce.

„Platne kartice korporativnih kupaca funkcionišu nesmetano“, piše u saopštenju NIS-a.

Šta se dešavalo neposredno pre uvođenja sankcija?

Tokom boravka u Njujorku na Gneralnoj skupštini Ujedinjenih nacija, Vučić je novinarima rekao da je Srbija, odnosno NIS „dobila odlaganje samo četiri dana i od 1. oktobra sankcije će stupiti na snagu“.

„Mi smo tu kolateralna šteta odnosa Amerikanaca i Rusa, Zapada i Rusa, ali ćemo visoku cenu platiti mi“, rekao je Vučić 25. septembra.

Dodao je da je Srbija „bila izrazito korektna i prema ruskim i prema američkim partnerima“.

„Ponudili smo mnogo rešenja, ali nijedno nije bilo prihvatljivo ni za Amerikance ni za Ruse“, rekao je.

Uvođenje američkih sankcija kompaniji NIS „apsolutno sve dodatno komplikuje i pravi i političke i ekonomske i svake druge probleme“, dodao je.

Srbiji predstoji „teško vreme i teška zima“, nastavio je, ali kaže da će „dati sve od sebe“ da ljudi imaju „toplu zimu u domovima“ i da ne brinu za snabdevanje što se tiče automobila.

„Sve ostalo će biti mnogo teže“, rekao je.

Biće rezervi u narednom periodu, nastavio je, ali da će „biti problema sa isplatama plata zaposlenima u NIS-u, kao i svim drugim transakcijama, pošto nijedna banka neće hteti da sarađuje sa kompanijom koja je pod američkim sankcijama“.

Uoči odluke američke administracije o uvođenju sankcija, delimično je izmenjena vlasnička struktura u NIS-u.

Akcionarsko društvo Intelidžens iz Sankt Peterburga, drugog najvećeg ruskog grada i rodnog mesta predsednika Vladimira Putina, preuzelo je od Gasproma 11,3 odsto akcija NIS-a, javila je Radio-televizija Srbije.

Ta firma je ćerka Gasproma, a transakcija je završena 19. septembra.

Gasprom je ostao na samo procentu udela.

U NIS-u sada najveći udeo ima Gaspromnjeft, ćerka firma Gasproma, sa 44,85 odsto, drugi akcionar je država Srbija sa 29,87, a treći je firma Intelidžens sa udelom 11,3 odsto.

Ostalo su mali akcionari.

Šta ove sankcije znače?

Kada naftna kompanija potpadne pod sankcije OFAK-a i Sjedinjenih Američkih Država, tada je ona praktično isključena sa tržišta, rekla je Nadežda Kokotović iz Briselskog kluba za energetiku za RTS.

„U sadašnjim uslovima, možda grešim, ne postoji ni teoretska mogućnost da se trgovina odvija bez dolara ili evra.

„Prostor za tako nešto je vrlo sužen prethodnim paketima sankcija (Rusiji)“, kaže Kokotović.

Stručnjak za energetiku Željko Marković kaže za RTS da na početku primene sankcija neće biti velikog uticaja jer je Srbija pripremila zalihe za dva do tri meseca.

Međutim, što duže sankcije budu trajale, situacija će biti teža jer postoje logistički problemi da se uveze tolika količina goriva kako bi se nadomestila domaća proizvodnja, ukazuje.

„NIS ima veliki distributivni lanac, tako da ćemo videti kako će se to odraziti na same pumpe koje ima u svom vlasništvu, budući da je moguće da banke neće hteti da sarađuju“, kaže Marković.

Ističe da bi jedna od posledica dužih sankcija bila i nedostatak goriva na pumpama, što će, kako navodi, stvoriti probleme u transportu i kompletnoj industriji.

O američkim sankcijama

Sankcije američkog Sekretarijata za finansije u sklopu mera protiv ruske kompanije Gaspromnjeft prvobitno je trebalo da stupe na snagu 27. februara, ali su od tada stalno odlagane.

Gaspromnjeft, ćerka firma Gasproma, bila je vlasnik oko 56 odsto akcija NIS-a, država Srbija kontroliše oko 30 odsto vlasništva, a ostatak manjinski akcionari.

Umesto Gaspromnjefta, u međuvremenu je većinski udeo u NIS-u preuzeo Gasprom koji ne potpada pod globalne američke sankcije.

Posle nove raspodele, Gasprom sada ima tek procenat udela u vlasničkoj strukturi NIS-a.

„Suštinski, ova promena ne mora da znači ništa jer je firma Intelidžens registrovana u Rusiji i zavisna je od Gasproma.

„Ovo je kozmetička promena, ruska strana i dalje ima kontrolu u NIS-u, jedino ako žele da prodaju taj udeo od 11 procenata“, ocenio je finansijski analitičar Vladan Pavlović za RTS.

Gaspromnjeft je 2008. bez tendera kupio 51 odsto akcija NIS-a za 400 miliona evra, a stručnjaci su upozoravali da je prodaja bila „ispod cene„.

Iz Beogradske berze objavili su krajem februara dokumente koji pokazuju da je Gaspromnjeft vlasnički udeo u NIS-u smanjio sa 50 na 44,85 odsto.

Istovremeno je Gasprom, čija je ćerka firma Gaspromnjeft, sopstveni udeo u NIS-u povećao sa 6,15 na 11,30 odsto.

Gasprom, kompanija sa sedištem u Sankt Peterburgu, pod sankcijama je Amerike od 2022. godine kada je počela ruska invazija na Ukrajinu, zbog povezanosti sa Kremljom.

Prebacivanjem poslovanja na krovnu firmu Gasprom, sa kojom zemlje Evropske unije (EU) imaju ugovore o isporuci gasa i nafte, Rusija je dosad pokušavala da zaobiđe sankcije.

Od januara 2025. američke vlasti su stavile pod sankcije ruske kompanije iz energetskog sektora Surgutnjeft i Gaspromnjeft i njihove podružnice.

Odluka o uključivanju imovine Gaspromnjefta na američku listu sankcija je neosnovana i nelegitimna, ali će rad biti nastavljen, saopšteno je ranije iz kompanije.

Od januara su trajali pregovori u trouglu Vašington, Beograd i Moskva – i konstantna odlaganja – oko uvođenja američkih sankcija NIS-u.

„Krajnji cilj je uklanjanje NIS-a sa liste sankcija Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD, što je proces koji ne zavisi od Srbije“, rekla je Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike, posle šestog odlaganja američkih sankcija.

Ponovila je da su sankcije NIS-u „pitanje globalne politike i složenih odnosa i pregovora svetskih sila“.

„NIS će i u otežanim okolnostima nastaviti da obezbeđuje stabilno snabdevanje domaćeg tržišta naftom i naftnim derivatima“, kaže ona.

Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović rekao je krajem avgusta da NIS trenutno radi normalno, a da su zalihe goriva u Srbiji dovoljne za šest do osam meseci.

„Nema opasnosti od cenovnih udara ili nestašica nafte“, tvrdio je tada.

Kako je došlo do sankcija?

Srbija od početka ruske agresije na Ukrajinu uspeva da izbegne uvođenje sankcija Moskvi, kao jedina evropska zemlja uz Belorusiju koja to još nije učinila.

Od Srbije se traži potpuni izlazak ruskog interesa iz kompanije, rekao je u januaru Vučić.

Tada se sastao sa Ričardom Vermom, zamenikom američkog državnog sekretara za upravljanje i resurse.

Verma je rekao da je plan da se „ukloni vlasništvo Rusije u vlasničkoj strukturi“ NIS-a i da po Srbiju neće biti nikakvih ekonomskih posledica ako se to desi.

Vučić je rekao da je Srbija spremna da otkupi ruski deo, ali da nije jasno kako da to izvede.

„Mi da otimamo nečiju imovinu nećemo, pa ni rusku.

„Hožemo da platimo, imamo para, samo nam recite gde i kome da platimo“, rekao je tada Vučić.

NIS je u riziku od takozvanih sekundarnih sankcija.

I Velika Britanija se pridružila američkim sankcijama koje su uvedene i za plovila koja prevoze rusku naftu, ali i za imovinu i kompanije desetina poslovnih ljudi iz ruskog energetskog sektora.

Trampova administracija je ovog leta uvela carine od čak 50 odsto Indiji zbog uvoza ruskih energenata.

Šta sankcije znače za NIS, Srbiju i stanovništvo?

Jedna od direktnih posledica moglo bi da bude zatvaranje Jadranskog naftovoda (JANAF) sa sedištem u Hrvatskoj, preko kojeg uglavnom dolazi sirova nafta do Srbije.

A „ukoliko sankcije dugoročno ostanu na snazi, moguća bi bila i destabilizacija privrede“, izjavio je u januaru energetičar Miodrag Kapor.

„Inflacija bi porasla, smanjila bi se potrošnja, izvoz bi nam bio skuplji, strane kompanije bi bile obeshrabrene da dolaze u Srbiju, ali ipak ne bih očekivao neke posledice sankcija poput onih 1990-ih u Jugoslaviji“, kaže.

Iako saradnja sa NIS-om donosi „najveći prihod“ hrvatskoj kompaniji koja upravlja naftovodom, „ona ne bi rizikovala sopstveno poslovanje održavanjem saradnje sa NIS-om“, smatra on.

„Čak i da Evropska unija ne uvede sankcije, bilo koja firma iz EU ne bi rizikovala poslovanje sa kompanijom pod američkim sankcijama, kako i sama ne bi posledično dobila sankcije“, objašnjava energetičar.

Iz JANAF-a kažu da će pokušati da nađu rešenje za nastavak saradnje sa NIS-om, njihovom „dugogodišnjim i najvećim poslovnim partnerom, s kojim ima sklopljeni ugovor o transportu 10 miliona tona nafte do 31. decembra 2026. godine.

Posle Vučićeve najave da će od 1. oktobra SAD uvesti sankcije NIS-u, iz JANAF-a su saopštili da će narednih dana, posredstvom američkog advokata, i uz podršku hrvatske vlade, obratiti OFAK-u za produženje licence i posle 1. oktobra.

Premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je ranije da je nedeljama trajala komunikacija hrvatske vlade i američkih vlasti zbog sankcija Gaspromnejftu i NIS-u koje pogađaju JANAF.

Podsetio je da 95 odsto nafte koja dolazi u Srbiju ide kroz JANAF, koji je zbog toga važan za energetsku i ekonomsku sigurnost zemlje.

„Mi želimo da JANAF i dalje snabdeva Srbiju, jer želimo i ekonomsku i energetsku stabilnost našeg suseda, što srpske vlasti znaju i ovo govorim zbog građana“, rekao je Plenković ranije.

U ugovoru hrvatske i srpske kompanije postoji „klauzula o višoj sili“, koja podrazumeva da se ugovor automatski raskida u takvim okolnostima, prenosi list Danas.

U slučaju žalbe NIS-a na takvu odluku odlučivao bi arbitražni sud.

Uprkos važnosti ovog naftovoda za Srbiju, sankcije NIS-u ne bi nužno direktno uticale na sigurnost snabdevanja tržišta u kratkom roku, kaže Aleksandar Kovačević, stručnjak za ekonomiku energetike, za BBC na srpskom.

„Ima dovoljno instrumenata i učesnika na tržištu da se očuva ili poboljša sigurnost snabdevanja, ali je očigledno da sigurnost snabdevanja zahteva više pažnje i više sredstava Vlade Srbije“, dodaje.

Cene naftnih derivata i ogreva u Srbiji „već odražavaju uvećane troškove snabdevanja i percepciju rizika koja postoji na tržištu“, ocenjuje on.

Srbija oko tri četvrtine nafte dobija iz uvoza, najviše iz Iraka (52 odsto) i Rusije (47 odsto).

NIS je uz Elektroprivredu Srbije kompanija sa najvećim prihodom na domaćem tržištu, pokazuju podaci za 2023. godinu Agencije za privredne registre.

Ta firma učestvuje sa devet odsto u državnom budżetu, govorio je Vučić.

„Posledično bi moglo da dođe i do nestašice goriva, jer NIS kontroliše oko 80 odsto tržišta goriva u Srbiji.

„Srbija ima strateške rezerve za oko dva meseca, ali bi nakon toga usledila destabilizacija“, dodao je Kapor u januaru.

Ima li izlaza za Srbiju?

Od početka rata u Ukrajini, pominjano je više modela za promene u vlasništvu NIS-a.

Jedan od njih je nacionalizacija kompanije, ali je Vučić takvu mogućnost odbacio u maju 2022. godine.

„Ne pada nam na pamet da to radimo“, rekao je.

Srbija bi mogla i da delimično ili u potpunosti otkupi akcije ruske kompanije u NIS-u, ali i da većinski udeo u vlasništvu pređe na drugu inostranu kompaniju, čime bi se izbegle sankcije Sjedinjenih Država.

„Otkup akcija Gasproma ne bi bio problem za Srbiju, to može da se sprovede bez prevelikih posledica po budžet, jer bi izgradnja nacionalnog stadiona, na primer, bila višestruko vrednija investicija“, kaže Kapor.

Hrvatski ministar privrede Ante Šušnjar rekao je da bi JANAF bez poslovnog aranžmana s NIS-om ostao bez dobrog dela prihoda, a bio bi suočen i s povećanjem troškova.

On je prethodno za Večernji list govorio o predlogu da JANAF, kao državna kompanija, kupi ruski udeo u NIS-u.

Vrednost jedne akcije NIS-a na Beogradskoj berzi bila je 718 dinara 14. januara 2025.

Ukupna cena otkupa ruskih akcija u NIS-u mogla bi da iznosi i više od 1,5 milijardi evra, ocenjuju stručnjaci.

Kristofer Hil, koji je bio američki ambasador u Beogradu kada su najavljene sankcije NIS-u, rekao je ranije da bi „promena vlasništva sigurno bi donela više mira i prosperiteta, i ovde i u regionu“.

„Ruski vlasnici NIS-a koriste deo profita da finansiraju brutalnu agresiju protiv Ukrajine i ugroze stabilnost na Balkanu i i širom Evrope, a ne da investiraju u budućnost Srbije“, rekao je Hil.

Slično rešenje pronašli su u Nemačkoj, gde je akcije kompanije Sefe, koja se bavi uvozom gasa i do početka rata bila je u vlasništvu Rosnefta, država otkupila po tržišnim uslovima od ruskih vlasnika.

Još jedan izlaz za Srbiju mogli bi da budu pregovori sa Vašingtonom ili Moskvom i razrešenje situacije diplomatskim putem.

Rešenje bi moglo da bude i uvođenje sankcija Moskvi zbog rata u Ukrajini, što Srbija uporno odbija.

Efekti sankcija na NIS zavisiće od „vrste i dubine“ ovih mera, kaže Aleksandar Kovačević.

„Mogu se uskratiti razne transportne ili finansijske usluge, oprema, rezervni delovi ili profesionalne usluge, a ukoliko do toga dođe, poslovanje bi moglo ozbiljno da bude otežano“, kaže savetnik brojnih međunarodnih organizacija, poput Ujedinjenih nacija, Svetske banke i Međunarodne agencije za energetiku (IEA).

BBC